Za sreću je potrebno tako malo

Dugogodišnja čitateljka "Vesti" iz Nirnberga poslala je uoči novogodišnjih praznika 300 evra, poželevši da ih uručimo ljudima o čijim sudbinama je saznala sa stranica svog omiljenog lista.

ĆERKA IM NAJVEĆA RADOST: Tamara Stamenković sa roditeljima

 

Ova dobrotvorka pažljivo čita sve rubrike, pa se na listi onih kojima je odlučila da pošalje novčani dar nisu našli samo štićenici Humanitarnog mosta. Po 100 evra namenila je dvema porodicama iz okoline Vranja i usamljenoj starici iz okoline Kuršumlije.

"U moru jada, bede, tuge i nesreće o kojima svakodnevno čitamo, a kojima je Srbija godinama opterećena, lepo je pročitati jedan članak pun lepote, dobrote i optimizma. Radi se o običnim ljudima, vrednim, skromnim, poštenim. To uliva nadu i veru da nije sve izgubljeno i da međusobna ljubav i sloga vode spasenju", napisala je dobrotvorka iz Nirnberga, misleći na porodicu poslednjeg vodeničara Novice Stankovića iz planinskog sela Sekirja, o kojima smo nedavno objavili zanimljivu reportažu.

Stari mlin ponovo hrani porodicu: Novica Stanković

 

Želela je da obraduje jednu od malobrojnih porodica koja je u pokušaju da se izbori sa kriznim vremenima odlučila da se iz grada vrati na selo, oživi ognjište i obezbedi pristojan život. Uz sve to Novica Stanković, njegova supruga Slavica, sin Negovan i ćerka Violeta se ne žale, kažu da sada imaju svega, a najviše ljubavi i radosti. I ne kriju da su ponosni što se ponovo čuje zvuk vodeničnog kola u njihovom kraju. Jer, Stankovići su generacijama bili vodeničari, a prvi je taj niz odlaskom u grad prekinuo Novica. Sada je sve kao nekada, mušterija ima dovoljno, kako iz Sekirja, tako i iz okoline...

Zadovoljna onim što ima: Živka Popović

Ta jednostavna, a lepa ljudska priča iz koje zrače optimizam i nada, nije mogla da ostavi ravnodušnom ovu plemenitu ženu, pa otuda i njen dar ljudima koji su nas sve opomenuli da se uživati može i u malim stvarima. Novčani prilog uneće radost i u sirotinjski dom porodice Stamenković iz sela Korbevca kraj Vranjske Banje. U ovoj porodici živi se mnogo teže nego u Sekirju, ali se roditelji Snežana i Svetomir, oboje invalidi, trude da svojoj jedinici Tamari, učenici osmog razreda osnovne škole, obezbede bar najminimalnije. Otac zarađuje kopajući grobove, a u sumornoj svakodnevici ljudima koji su u poznim godinama dobili ćerku, baš ona predstavlja najveće ohrabrenje.

Tamo gde ima optimizma, ima i nade da će doći bolji dani, a baš takvom načinu razmišljanja želela je da da podršku i naša dugogodišnja čitateljka i dobrotvorka iz Nirnberga.