U prvu šetnju na proleće

Jedan, ne tako davno samo pusti san da će uskoro prošetati najvećim parkom u svom rodnom gradu, za dvadesetdvogodišnjeg Zrenjaninca Milana Srdića, iz dana u dan sve je bliži javi...

SPORTISTA I HUMANISTA:
Zoran Tošić sa Milanom Srdićem

Teško povređen u saobraćajnoj nesreći i pune četiri godine prikovan za invalidska kolica, ovaj uspešni student četvrte godine Saobraćajnog fakulteta u Novom Sadu, letos je, zahvaljujući brojnim donacijama, među kojima su i one od čitalaca "Vesti", otišao na prvu, a zatim i drugu transplantaciju matičnih ćelija, da bi pre neki dan odradio i treći, poslednji tretman u prestižnoj ruskoj privatnoj klinci u Moskvi.

- Zaista sam presrećan, jer prognoze ruskih lekara da ću ponovo stati na svoje noge su više nego optimistične. Doktor koji me je operisao, na postoperativnom pregledu, rekao mi je da imam bolji mozak od njegovog, naravno u šali, i da nervi odlično reaguju, a to je sasvim dovoljno da mogu da se nadam ostvarenju sopstvenog sna da ponovo lagodno prošetam Karađorđevim parkom u mom Zrenjaninu. A zašto baš ovim parkom? Zato što je on simbol života i moje porodice i mog, tu je moj otac, nekadašnji kapiten slavne generacije Proletera, započeo fudbalske korake, u ovom parku sam i ja kao beban prohodao, kasnije dok sam trenirao fudbal svakodnevno sam prolazio parkom idući na trening i vraćao se istim putem - naglasio je Milan Srdić, a onda nastavio:

- Od srca se zahvaljujem sjajnom čoveku, našem fudbalskom reprezentativcu Zoranu - Bambiju Tošiću, koji je toliko učinio za mene da bi mi malo bilo i tri života da mu se odužim, ali i svim ostalim ljudima koji su mi pomogli, pre svih Dušanu Bajatoviću i humanitarnom fondu njegove porodice, kao svakakvom čitaocu "Vesti". Naravno, predstoji mi još jedan period napornog rada i vežbi, ali prema prognozama lekara i mom osećaju, na proleće ću stati na svoje noge i u šetnju Karađorđevim parkom, pozvaću sve ljude koji su mi pomogli, što materijalno, što velikom moralnom podrškom da izdržim i uspem.