Nikola, majčina životna pobeda

Posle smrti 32-godišnje Jelene Trikić koja je žrtvovala svoj život, odbijajući da uzima citostatike zbog tumora na mozgu, da bi rodila zdravo dete, brinu otac Goran Dunović i njegova sestra Sonja.

Zdrava beba: Nikola Dunović

 

Oni ulažu ogromne napore da Nikoli, sinu žene koja će za sve koji su za nju čuli ostati simbol Majke Hrabrosti, nadomeste ono što bi mu ona pružala. Čitaoci "Vesti" takođe ne zaostaju u pažnji i pružanju pomoći koja je pristizala i za Jeleninog života, a sada se nastavlja za njeno čedo, zbog čije je budućnosti svesno u smrt pošla. Pošla je mirna i zadovoljna jer je 38 dana mogla da ga gleda, miluje, da mu pruži više ljubavi u jednoj sekundi nego mnogi roditelji svojoj deci u jednoj celoj deceniji.

Nikola je napunio dva meseca i tek po obavljenom poslednjem ispraćaju majke donet je iz banjalučke bolnice u Prijedor, u stan gde su danima i noćima Goran i Jelena zamišljali svoje prvenče. Od njihove radosti, prostor se činio većim i svetlijim, a oni imali osećaj da su u staklenoj palati i da će sina moći da vide iz svake prostorije i pogledom ga zaštite od svih nevolja ovog sveta.

Nažalost, snovi su srušeni.
Ekipa "Vesti" posetila je malog Nikolu u ulici Anđe Kneževića 26 u Prijedoru kako bi uručila donacije i pisma pisana njegovoj majci neposredno posle porođaja. Za vreme naše posete Nikola je čvrsto spavao i samo je na tren progledao pošto mu je zasmetao blic fotoaparata, pa ponovo utonuo blaženi san. Tiho smo popričali sa njegovim ocem Goranom koji je jednim okom stalno motrio na sina i na svaki šum ustajao strahujući da se beba ne probudi i uznemiri zbog prisustva nepoznatih lica.

U drhtave ruke Gorana Dunovića uručili smo pomenute donacije: po 100 evra od anonimnog donatora iz Beograda i anonimne donatorke iz Frankfurta, koja je u nadahnutom pismu napisala da su ljubav i hrabrost Jelene Trikić za svako divljenje i da ih je ostavila u amanet svom tek rođenom sinu koji je njena pobeda života nad smrću.

Na obuci kod sestre Zajedno birnu o Nikoli: Sanja sa bratom Goranom Otac Goran se, za sada, dobro snalazi u odgoju malog Nikole, pre svega zahvaljujući sestri Sanji koja se gotovo preselila kod njega od kako je sina doneo iz bolnice. Ona je othranila dve ćerke, jednoj je devet, drugoj 14 godina i sada podučava brata kako da Nikola uvek bude sit, čist i zdrav. - Nemam problema dok mi je sestra Sanja tu, ona vodi glavnu reč. Iskusna je majka tako da bez teškoća i s lakoćom brine o Nikoli. Ja sam tu samo za idi kupi ovo, donesi ono, ali iskoristim svaki slobodan trenutak da provedem s njima. Još sam nespretan u presvlačenju i kupanju, ali sam zato tu kada ga treba nositi po kući na rukama. Snalazimo se, nije nam ništa teško, posebno kad vidimo da je on miran i spokojan.   - Mislio sam da će podizanje tako malog deteta biti mnogo veća muka. Prevario sam se očigledno. A možda nam i Nikola nesvesno pomaže pa je mirna bebica i nije zahtevan - kaže Goran koji će svom sinu morati da bude i otac i majka.

Redovne učesnice u akcijama Humanitarnog mosta Rajka Tarlać sa prijateljima iz Sidneja i Nina Ljiljak iz Melburna poslale su 200, odnosno 100 australijskih dolara.
Nagrada Majci Hrabrosti i njenoj čeličnoj volji da rodi zdravog sina je 100 švajcarskih franaka Ljube Nikolića iz Ciriha i 50 franaka Milenka Šipke i njegove porodice, takođe iz Švajcarske.

Goran Dunović sa zahvalnošću je preuzeo donacije, a sa bolom čitao poruke upućene njegovoj voljenoj supruzi. Kada je konačno savladao bujicu emocija počeo je da priča o sinu, sada svojoj najvećoj ljubavi i utehi.

- Nikola uglavnom spava, što je karakteristično za zdrave bebe njegovog uzrasta, ali se čini da već mogu sada da kažem da će biti mirna beba, plače samo kad je gladan ili mokar. Zaplače i po noći nakratko, čisto da se oglasi. Idemo redovno na kontrole obavezne za sve bebe i za sada nema problema, a nadam se da će i dalje ostati tako. Najvažnije je da on dobro jede i da nema neuroloških poremećaja s obzirom na zdravstveno stanje majke i prevremeno rođenje - kaže Goran.

U nastavku razgovora, Goran Dunović vraća se donacijama i kaže da nema razloga da krije da mu pomoć ljudi dobre volje izuzetno znači.

- Velika je to pomoć s obzirom na to kroz kakvu smo situaciju prošli i još uvek prolazimo, kolike smo troškove imali... Još uvek nismo potpuno svesni šta nam se u stvari desilo, još uvek smo, kako ja kažem, u nekoj vrsti produženog šoka. Dobrih ljudi ima mnogo i mene je iznenadilo da toliko njih žele da pomognu. Stalno su zvali i zovu telefonom, javljaju se klasičnim pismima na kućnu adresu, putem interneta i na razne načine.

Pomažu uglavnom finansijski, a bilo je i onih koji su slali hranu i odeću za dete. Ovu priliku ću iskoristiti da se zahvalim svima koji su pomagali do sada i koji će pomagati i ubuduće jer ima onih koji najavljuju pomoć...

Valjda će Nikola jednog dana naći načina da im se svima oduži, počev od njegovih doktora koji su uspeli da ga spasu, pa do svih zemljaka iz raznih krajeva sveta čija je želja da Nikola, ako je primoran da odrasta bez majčine brige i pažnje, makar ne oskudeva u nekim drugim stvarima koje čine detinjstvo lepim - kaže Goran, prosvetni radnik, koji je bez ušteđevine dočekao rođenje sina i kome je u stanju jedva da zadovolji osnovne potrebe, od bebi hrane, kozmetike do odeće koja bebama okraća već posle mesec dana. A Nikola napreduje i iz dana u dan sve je duži i teži u očevim rukama.