Briga koja traje

Veliki humanista iz Nemačke Dosta Miki Bauer ponovo je obradovala Đorđa Bajića iz Banjaluke, i braću Zlatka i Zorana Stanković iz mesta Karanovac, nedaleko od najvećeg grada u Republici Srpskoj, koji već godinama boluju od teškog oblika mišićne distrofije.

Žive od 40 evra socijalne pomoći: Braća Stanković

 

Reporter "Vesti" ih je pre nekoliko dana obišao i uručio donacije, 50 evra za Bajića i 50 evra za Stankoviće. Svima će im, prema vlastitom kazivanju, ova pomoć dobro doći, svakome iz različitih razloga.

Devetnaestogodišnji Đorđe uspeo je u periodu od naše prošle posete, takođe povodom donacije Doste Bauer, da upiše Fakultet političkih nauka u Banjaluci, što mu je bila velika želja. Nedavno su počela i predavanja koja redovno pohađa uprkos invalidnosti, a sve to mu omogućava majka Snježana koja svu svoju energiju ulaže samo da bi njen sin mogao da bude ravnopravan u svetu oko sebe. Njen suprug poginuo je pre desetak godina i Đorđe joj je, kako sama kaže, sve što ima.

I zadnji zalogaj bi podelila Dokazani humanista: Dosta Miki Bauer Zadovoljna je i Dosta Miki Bauer, rodom iz Omarske. Iako je njena penzija skromna za nemačke uslove, ona uspeva da izdvoji po 100-200 evra i pomogne svakom za čiju nevolju sazna u nadi da će njen primer slediti, ako niko drugi onda bar zemljaci iz zavičaja. - Ne delim ljudi ni po kom osnovu niti procenjujem čija je muka veća. Kad mi srce zbog nekog jače zaigra i san na oči ne dolazi, znam da je jedini način da mi se vrati malo izgubljenog mira da pošaljem donaciju u granicama svojih mogućnosti - ponovila je nebrojeno puta Dosta Miki Bauer novinarima "Vesti", podržavajući akcije Humanitarnog mosta.

- Videćemo kako će biti kad krenu prvi ispiti. Za sada imam samo predavanja i vrlo je zanimljivo, mada imam i poneki dosadan predmet, a i profesora. Nadam se da će sve biti u redu kada počnu ispiti. Učim, pripremam se i radim - kaže Đorđe.

Počeo da studira: Đorđe Bajić

Snježana dodaje da svaki dan prati sina na predavanja. Najveći problem joj je organizacija prevoza, ali tu im pomaže jedan dobri čovek kojem su neizmerno zahvalni. Često se događa da predavanje traje kraće, ili da ga uopšte ne bude, što ostale studente obraduje, ali ne nju i Đorđa.

- Ne sviđa mi se kad odemo zabadava, s obzirom na kompletnu organizaciju koju moramo da odradimo. Takav odnos profesora prema studentima nije dobar - priča Snježana.

Ona ne može nigde da radi, jer bi je zaposlenje odvojilo od Đorđa koga ne sme da ostavi samog i bespomoćnog. Oslanja se na pomoć dobrih ljudi i dela familije. Svaka pomoć sa strane dobro dođe, pa je zato neizmerno zahvalna i Dosti Miki Bauer te je zatražila od naše ekipe da te izraze zahvalnosti obavezno prenesemo u Frankfurt gde ova dobrotvorka živi.

Kod Zlatka i Zorana Stankovića u Karanovcu nema velikih promena. Od maja kad smo ih poslednji put posetili, pa do danas, država im je povećala socijalnu pomoć sa 20 na 40 evra. Zlatko ironično kaže da je i to dobro.

- Teško je. Ova kućica u kojoj živimo sa majkom i ocem počela je da prokišnjava. Neki moji prijatelji su uspeli malo da nam obnove sobu u kojoj boravimo nas dvojica, ali ne znam kako će to biti preko zime - priča Zlatko.

Njihova bolest napreduje i kretanje im je svakim danom sve teže. Zlatko kaže da se dogodi i da padne, a to može da napravi veće probleme.

- Uspeli smo da nabavimo i neka ortopedska pomagala, ali sve skupa, briga za ljude poput nas je nikakva. Pre nekoliko meseci smo se obraćali vodovodu sa zahtevom da nam se besplatno priključi voda, i za to smo priložili sve dokaze o lošoj socijalnoj i zdravstvenoj situaciji, ali naišli smo na zatvorena vrata. Onda nam je prekipelo. Nekako smo uspeli da skuckamo nešto novaca, pa smo uveli vodu. Postoje još uvek ljudi koji žele da pomognu, tu je i naša sestra, a tu su i "Vesti" i gospođa Bauer kojoj smo neizmerno zahvalni - kaže Zlatko.