Bako i teto, postaću mama!

Poslednji novčani dar vredan 100 američkih dolara anonimnih donatorki, majke i ćerke iz Njujorka, obradovao je 22-godišnju Gordanu Nedeljković iz Beograda više nego kada smo joj uručili njihovu prvu donaciju pre devet godina.

U OSMOM MESECU TRUDNOĆE: Gordana Nedeljković

U to vreme, ona je bila gluvonema devojčica i bubrežna bolesnica, štićenica Doma za decu oštećenog sluha, gde je stigla iz Doma za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj 7. Lekari su se trudili da njenu urođenu bubrežnu bolest drže pod kontrolom, logopedi da je osposobe ne samo za znakovnu komunikaciju nego i govornu uz čitanje sa usana, psiholozi i socijalni radnici da je približe majci koja ju je, u nemogućnosti da se stara o njoj, ostavila još u porodilištu.

Devojčica, modrih podočnjaka i podbulog lica dobila je ne samo skupe lekove od čitalaca "Vesti" nego su i poklon paketi jedan drugog sustizali. Gordana, uvek gladna pažnje i ljubavi radovala se svakoj tableti, odevnom predmetu, igrački, ali najviše pismima tete i bake iz Njujorka koja su nastavila da stižu i kada je njihova štićenica napustila Dom i započela život sa majkom i njenom novom porodicom. Bolest je mirovala, otoci su spali i gojazna devojčica preobrazila se u lepo tamnoputo devojče s izrazitim smislom za humor i neiscrpnim vrelom ljubavi za sve ljude koji bi joj samo osmeh uputili.

- Dovešću sutra Gocu u vaše Dopisništvo. Ovih dana mora na nekoliko lekarskih pregleda. Ima i ona veliko iznenađenje za baku i tetu iz Njujorka. U poslednje vreme stalno ih pominje, htela je i da im piše, ali joj se činilo nametljivo - rekla je majka Vanja kad smo je pozvali da je obavestimo o prispeću novog novčanog dara iz Njujorka naših čitateljki koje je Gordana, na životnoj raskrsnici, doživela kao rođenu tetku koju nikad nije imala i baku koju nije upoznala.

Vragolasta kao i kad je dete bila, Gordana je i novinare Humanitarnog mosta iznenadila. Pred nama se pojavila mlada trudnica koja je svakim delićem tela radošću i ponosom zračila.

- Baka i teta sada će znati da ću postati mama! Zamislite mama! I nikom, nikom, nikom moju bebu ne dam... - govorila je Goca od uzbuđenja mnogo nerazgovetnije nego ranije pa se majka Vanja našla i u ulozi prevodioca.

Na pitanje zar svoju bebi ni tati neće dati, Goca je ravnodušno slegla ramenima i još ravnodušnije odgovorila:

- On je otišao u Rusiju da radi. Ne raduje se bebi. Kad ne voli moju bebu ne volim ni ja njega.
Majka Vanja objašnjava da joj je Goca istovremeno saopštila da je prekinula vezu s dečkom s kojim se zabavljala i da je trudna.

- Bila sam očajna, pre svega zbog njenih bolesnih bubrega. Za prekid trudnoće nije htela ni da čuje. Jurila sam od jednog specijaliste do drugog. Neko vreme ležala je u bolnici, a ja joj svaki slobodan trenutak posvećujem. Ušla je u osmi mesec trudnoće bez komplikacija. Meni je njen život najvažniji, ali u prvi mah činilo mi se da me život po drugi put kažnjava. I Gocin otac je mene ostavio dok sam bila u trudnoći. Majku nisam imala, umrla je kad sam bila dete, i kad sam je rodila otac mi je zatvorio kućna vrata. Bila sam prinuđena da je dam u dom, ali je se zakonski nikada nisam odrekla. Tek kada sam stala na svoje noge uzela sam je. Učinila bih to i ranije da nije zbog hendikepa morala u specijalnu školu. Užasno teško me je prihvatila, odbijala je da me zove mama pokazujući da mi ne oprašta što sam je ostavila... Zato sam sada uz nju i srcem i dušom. Znam da želi dete da bi mu pružila sve što ona od mene u najmlađem uzrastu nije dobila - priča Vanja s puno nade da će baka i teta iz Amerike podeliti radost s Gocom ili bar razumeti potrebu da postane majka.

- Ona ne može vratiti vreme i postati devojčica koja će uživati u materinskoj pažnji i ljubavi, ali može svom detetu pružiti sve ono što ona nije dobila - kaže Vanja Ristović, zaposlena na poslovima spremačice u Kliničom centru Srbije.