Živi, zdravi i srećni nam bili

Nedavno smo pisali da je na tradicionalnoj Banijskoj večeri u Melburnu prikupljeno 9.100 australijskih dolara i da je novinarima "Vesti" povereno da ovu donaciju, čiji je iznos izražen u evrima 6.885, uruče onima koji su na spisku najugroženijih po oceni Organizacionog odbora. Iako je ovoga puta najveći iznos namenjen štićenicima Humanitarnog mosta, novčani prilozi prvo su uručeni porodicama poreklom sa Banije, koje već duže od dve decenije nose teško breme izbeglištva, tugu za izginulom decom, roditeljima, drugom rodbinom i prijateljima, ali i bolest, čestog pratioca ljudi sa preživljenim ratnim traumama.

Za kontrolu u Tubingenu: Suzana Vukosavljević sa majkom

Koliko je 300 evra veliko za samohranu majku Danicu Vukosavljević, rodom iz Drljača kod Petrinje, danas nastanjenu u Novom Bečeju, isto toliko joj znači što komšije iz zavičaja već 20 godina pomažu njenu borbu da ćerki Suzani vrati vid.

- Nema nevolje koja me je zaobišla od kada sam prešla kućni prag na Baniji i ne sluteći da se više neću vratiti. Suzana mi je u stomaku bila. Na tom putu u neizvesnost, porođaj je ranije nastupio. Rodila sam je u Bosanskom Novom, a ona je prebačena u Banjaluku u inkubator. U njemu je vid izgubila. Ja ću se dok sam živa boriti da joj ga vratim. Nije me obeshrabrio ni odlazak muža od nas i problema, možda ponajviše što mi leđa nisu okrenuli naši zemljaci koji su u svet otišli, Živko Krčmarević pre svih.

Mnogo mi ga pozdravite i onako javnom, preko novina zahvalite... Naravno i svim drugim Banijcima, koji su omogućili u najvećoj meri Suzanino lečenje, veliko hvala... - rekla je majka Danica za koju postoji samo jedan životni cilj - ćerki vratiti izgubljeni vid.
Dok je majka Danica govorila, u slušalicu je dopirao Suzanin glas, ustreptao od uzbuđenja i nestrpljenja da se i ona obrati svojim dobrotvorima.

- Sada u novembru je tačno godinu dana od operacije očiju u Tibingenu. Moram da naglasim da nisam zaboravila da su mi je omogućili moji Banijci, ali i drugi ljudi dobre volje. Čekam termin iz nemačke očne klinike za detaljan kontrolni pregled, tako da je novac došao kao poručen. Kad idete u inostranstvo i turistički, morate imati neki dinar više od uplaćenog aranžmana, a kamoli kad je lečenje u pitanju.

- Ne znam da li će biti prepisana neka nova terapija i kakvi će nalazi biti, ali znam da jasnije vidim svetlost i obrise predmeta i ljudi, tako da se ne sudaram sa stvarima. Osećam i bol u oku. Za razliku od drugih ljudi koji odmah traže tabletu da ga odagnaju, ja mu se radujem jer znam da očni živac reaguje, a dok je tako postoje i šanse da mi se izoštri slika pred očima - priča Suzana puna nade da vreme provedeno po bolnicama, očnim ordinacijama, u operacionim salama i čekaonicama neće biti uzaludno.

Ova mlada i silom prilika rano sazrela devojka razgovor završava porukom da u Tibingen odlazi srca puna vere i ljubavi jer su je Banijci iz Melburna ispratili sa najboljim željama, a u Rojtlingenu je čeka porodica Radovanović u čijem domu je boravila prošlog novembra u vreme operacije i nekoliko meseci kasnije, na prvom kontrolnom pregledu.

Rođen sa srčanom manom: Branislav Stambolija

I roditeljima 11-godišnjeg Branislava Stambolije donacija od 300 evra uručena je uoči odlaska u bolnicu. Ovaj mališan rođen je u Srbiji, raste i školuje se u Liparu kod Kule, a od roditelja sluša o lepotama Hrastovca kod Siska gde su se Stambolije vekovima rađale, kuće gradile i imanja širila, a onda umirale i sve to ostavljale u sigurne ruke potomaka.

Malom Branislavu sve te priče liče na bajke, jer njegova stvarnost sasvim je drugačija. Četvoročlana porodica živi od skromne očeve plate koji ranom zorom putuje na posao u Novi Sad, a Branislav, često odsutan iz škole zbog srčane mane, željan je očevog lika i glasa.

- Ovo promenljivo vreme uvek se negativno odražava na sve srčane bolesnike, pa i našeg Baneta. On je na pragu puberteta, doba kad se događaju burne promene u organizmu, što usložnjava probleme. S jedne strane je briga za dete, a s druge hronična besparica. Ne znam kako drugi ljudi u sličnoj situaciji kažu, ali sve dosadašnje donacije Banijaca iz Australije, pa tako i ova došle su u pravi čas i u prave ruke. Zahvalite se tim divnim, meni samo po imenu znanim ljudima, na razumevanju za našu muku i nastojanju da je umanje - poručila je majka Biljana koja od rođenja sina nema mirnog sna.

I ove godine Rade Vučenović preuzeo je donaciju vrednu 300 evra za svoju unuku Dajanu. Došao je iz Dača kod Šimanovaca, koraka otežalog i ramena opuštenijih nego kad smo ga istim povodom videli prošlog decembra. Ispod šešira vide se urezane nove bore po čelu u kojima se ne čitaju godine nego neprolazan bol za sinom Nikicom koji je ostao na večnoj straži nadomak sela Četvrtkovci kod Sunja. Devetomesečna ćerka Dajana nije ga zapamtila, kao što ga nisu zaboravili zemljaci iz rodnog kraja.

- Šta da kažem osim hvala vam deco, živi, zdravi i srećni bili... Moj Nikica može mirno da počiva jer o njegovoj ćerki ima ko da brine, osim majke, babe i mene... - rekao je Rade Vučenović, drhtavim rukama slažući novčanice i ne pokušavajući da zaustavi suze.
 

Proslava punoletstva bez dede Ćerka palog borca: Dajana Vučenović Dajana Vučenović nedavno je proslavila punoletstvo. - Snaha živi u Prnjavoru u RS i Dajana je kod nje tokom školske godine, ali sve praznike, letnje i zimske raspuste provodi kod nas. Na njenom 18. rođendanu nisam bio. Nisam imao snage. Trebalo se veseliti, a meni je pred očima Nikica. Bio je tek koju godinu stariji nego ona sada kad je poginuo.   Ako ne mogu to da potisnem iz misli onda, velim babi, bolje da ne idem i suzama ne pokvarim slavlje. Razumela je Dajana, zna da bi deda život za nju dao. U junu će završiti srednju ekonomsku školu. Želi da studira u Beogradu.   Pomoći ćemo. Nadamo se da joj neće biti naporno da putuje na predavanja i da će živeti kod nas. A ovaj novac ću joj odmah poslati. Velike su to pare, moći će da se lepo ponovi, da ima za džeparac, jer uskoro će raspust... Žena i ja vreme merimo od jednog Dajaninog raspusta do drugog - kaže deda Rade koji u unuci nalazi smisao života.