U toploj odeći i toploj kući
Paket pun lepe odeće, kutija leka "buspar" i 20 evra, koje je poslala Dana Vacev iz Minhena sa ćerkama Dijanom i Manuelom na kućnu adresu Čolića u Ljubeselo kod Topole, danima su bili predmet priče majke i sina.
Tridesetdevetogodišnji Aleksandar, oboleo od ubrzanog starenja mozga, sve manje ima tema za razgovor. Nemogućnost samostalnog kretanja i otežani govor odvojili su ga od društva vršnjaka, a i 59-godišnju majku Ljiljanu stiže teret napornog rada i nesrećnog života pa sve manje može da odlazi i čisti tuđe stanove ili nadniči u vreme poljskih radova, odakle se vraćala sa pričama o ljudima koje je sretala i njihove pozdrave Aci donosila.
Praznik za dušu
Protekle nedelje Aleksandra Čolića posetio je i njegov višegodišnji dobrotvor Vlada Petrović iz Pariza.
|
- Popušta i moje zdravlje, ali ne smem ni da pomislim da legnem. Aca je bez mene izgubljen. Jeste da nam je jedini prihod njegova invalidska penzija, manja od 100 evra, i da nam mnogo nedostaje ono što sam ja doskora uspevala da zaradim, ali nije bezbedno ni njega ostavljati samog kod kuće. Jasno je da nismo gladni, žedni i bosi, da Aca ima redovnu terapiju jer nam tako nesebično pomažu već godinama čitaoci "Vesti". Pošiljka Dane Vacev dirnula nas je do srca. Sve što je spremila za nas ponela je iz Nemačke u rodni Dimitrovgrad, a iz tamošnje pošte poslao nam je njen brat i od svoje plate dodao 1.000 dinara. I njemu smo zahvalni na trudu i novčanom prilogu. Imam utisak kao da smo sa celom Daninom porodicom u srodstvu, toliko se trude da Aci i meni bude bolje - kaže za "Vesti" Ljiljana Čolić, koja je pre desetak godina ostala bez posla, gotovo istovremeno kada joj se sin razboleo i tako mlad morao da bude penzionisan.
Da vedro raspoloženje bolesnog sina i majke nemoćne da mu pomogne potraje, pobrinula se Srpska bratska pomoć iz Kanade uputivši jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 513 kanadskih dolara.
- Rekla sam Aci da nas je sam bog pomilovao kad nas je na listu štićenika stavila ova srpska humanitarna organizacija iz Kanade na čelu sa Branislavom Živanovićem. Tri do četiri puta godišnje dobijemo sumu kojom rešimo jedan veliki problem. Sad nam je isplaćeno 43.000 dinara pa ćemo kupiti drva i biti mirni do proleća - kaže Ljiljana Čolić, ne propuštajući da se zahvali ne samo porodici Dane Vacev i članovima Srpske bratske pomoći Kanade nego i svim plemenitim zemljacima, ali i "Vestima" u kojima je objavljena priča o njihovim mukama.
POZIV DONATORIMA
|
