U Berkoviće samo zbog Marka i Marije
Dobrih ljudi nikad neće nestati i zato će svet, uprkos svim ličnim i kolektivnim tragedijama opstati! Potvrđuje to i gest Rajka Samardžića, 67-godišnjeg penzionera iz Minhena, rođenog u Dolima, selu pod bilećkom planinom Sitnicom.
Samardžić, odranije poznat kao čestit i human čovek, iskoristio je jedan dan oktobarskog odmora u svojoj kući u Ljubinju, te otputovao u Berkoviće i tamo posetio petogodišnjeg Marka i četvorogodišnju Mariju Okuku, brata i sestru, koji su pre dve godine u saobraćajnoj nesreći izgubili oba roditelja, oca Radenka i majku Danijelu, a ove godine, 9. juna, umro im je i staratelj, deda po ocu - Gojko Okuka iz berkovićkog sela Predolja.
Dobri čovek s mališanima se sreo jednog subotnjeg dana, dok su bili kod dede i bake po majčinoj strani, kod Gorana i Željke Đurice u Berkovićima. Od svoje, za nemačke prilike skromne penzije, darovao im je 100 evra i rekao:
- Znam da je ovo simboličan dar, ali, Bože zdravlja, viđaćemo se i narednih godina!
Zahvaljujući mu, Goran Đurica je kazao:
POZIV DONATORIMA
|
- Kad se nesreća desila, 31. oktobra 2010, u pomoć su nam prvo pritekli rođaci, komšije, prijatelji, pa čitava naša zajednica, Opština i njene službe. A, onda su se uključili i zemljaci iz dijaspore. Mene je svaki put kad nam je neko ovako došao, kao sad ti, nešto posebno ganulo... Ono nešto je kad vidiš da nisi sam, da ima ljudi koji žele da ti pomognu da se lakše nosiš sa bolom, da im je istinski žao što se nesreća dogodila i bude mi barem malo lakše!
Na kraju se ispostavilo da su se, preko nekih zajedničkih prijatelja, Rajko i Goran, odranije površno poznavali, a i da je Rajko malo dalji rod sa Goranovom suprugom Željkom (koja se devojački prezivala Lučić).
O svemu ovome, pre polaska u Berkoviće, Samardžić ništa nije znao. Tamo ga je, rekosmo, odvukla želja da mališane, za čiju je sudbinu iz "Vesti" još lane saznao, skromno pomogne. Dobrom čoveku srce je sad bilo još punije.
I obećao je da će ih opet posetiti iduće godine, kad ponovo dođe u Hercegovinu, a u međuvremenu Marko i Marija će rasti i sećati se ovog susreta, što će im misli udaljiti od čežnje za dedom koji je, njima neznano zašto, otišao od njih i pridružio se njihovim roditeljima kojih se jedva i sećaju.
