Kuća puna poklona

Na svaku informaciju objavljenu na Humanitarnom mostu o Miri Marjanović iz Miljakovaca kod Prijedora i njenoj mnogočlanoj porodici, čitaoci "Vesti" uvek prvi reaguju i upute pomoć.

Dobili šporet, novac za drva: Bračni par Marjanović sa mališanima

 

Pre nepunih mesec dana kada je Mira rodila deseto dete, sina Nenada, za bebu su poslate iz beogradskog Dopisništva gomile igračaka. I ne sluteći da je prinova stigla u jednu od porodica kojoj zemljaci iz dijaspore već godinama pomažu, donela ih je iz Ciriha Ksenija Naumović.

Uvereni smo da je i njeno zadovoljstvo uvećano, jer nema ništa lepše nego igračkom darivati novorođenče. Nedugo potom, majci Miri stiglo je 150 australijskih dolara od Mire Kandić, Nedeljka Topića i Mirjane Malešević iz Sidneja.

- Hvala svim ljudima koji nas razumeju i koji nam pomažu svojim prilozima. Nama i jedna marka mnogo znači. Ako se po jutru dan poznaje onda će moj Nenad u luksuzu živeti jer igračke su za njegovu najstariju braću i sestre bile dugo samo puste želje. Ni novčanik mu nikad neće biti prazan jer donacija iz Sidneja poslata je povodom njegovog rođenja - kaže Mira.

Na tešku materijalnu situaciju u ovoj porodici nije ostao imun ni kandidat na proteklim lokalnim izborima za gradonačelnika Prijedora Drago Tadić. O njegovoj prvoj poseti Miri Marjanović "Vesti" su pisale. Bilo je neposredno po njenom izlasku iz bolnice i nije teško zaključiti koliko joj je bilo značajno 500 KM koje joj je uručio, kao pakete namirnica, jer i ostalih devetoro dece treba nahraniti.

Tada je obećao da će ovoj porodici nabaviti i šporet na drva koji je Marjanovićima preko potreban.

Ovih dana to obećanje je ispunio. Osim šporeta, Marjanovićima je stiglo i brašno, deterdžent za pranje veša i druge kućne potrepštine, kao i odeća i obuća.
Marjanovići će sada moći ložiti dve vatre i grejati se u dve prostorije.

- Ova pomoć mi puno znači, jer šta je zimi važnije od tople kuće. Našeg tek rođenog sina Nenada sam stalno nosila sa jednog kraja kuće u drugi. Uveče ga nosim u hladnu prostoriju da spava, a ujutro ga donosim u sobu u kojoj ložim vatru. Da bih to uradila moram dete nositi čak i po kiši i hladnoći kroz dvorište, a vreme će biti sve hladnije jer čekamo zimu, a ne leto. Nešto drva smo nabavili za jedan šporet. Sada moramo imati i za drugi. Od ovo novca što smo dobili iz Australije moći ćemo da kupimo nekoliko metara drva, ali bojim se da to neće biti dovoljno za celu zimu za koju kažu da će biti jaka - kaže zamišljeno majka Mira.

I Mirin muž Draško je zadovoljan što su dobili šporet.

- Svako živ zna šta znači šporet u kući, jer bez šporeta zimi nema života. Bez vatre deci ne možeš ni skuvati niti ih ogrejati. To nam je bilo najpotrebnije, pogotovo zbog bebe koja mora da boravi u zagrejanoj prostoriji. Ovaj naš šporet je slab, star i dotrajao. Pripadao je jednom starcu koji je umro pa mi je njegov sin dao šporet. Taj sin nije niko drugi nego Drago Tadić. Sad nam je nabavio i drugi novi šporet. Kad god se pojavi učini nešto dobro za moju porodicu. Hvala mu na svemu što čini, posebno što je ispunio svako obećanje koje nam je dao. Još je nešto obećao i nadamo se da će i to biti rešeno - kaže Draško Marjanović.

- Moje priče nisu prazne. Ono što kažem to i ispunim - kaže Drago Tadić i nastavlja:
- Dogovorio sam sa građevinskim preduzećemo Zrnić kompani da Marjanovićima omalterišu prostoriju koja im je prošle zime ozidana da ne provedu zimu u blokovima i da im bude toplije. To sam planirao i ranije da uradim za Marjanoviće, ali obaveze su me sprečavale.