Jedni nemaju hleba, drugi ni struju ni vodu
Tamo gde žive porodice Miodraga Dunjića, koja ima četvoro male dece, četiri prekrasne devojčice i Darka Jelića, u kojoj rastu tri mališana, tri buduća kršna momka, žive još samo vukovi, beloglavi supovi i druge retke zverke koje, kad napadaju veliki snegovi, za svaki slučaj napuštaju ove surove predele.
Mali Dunjići su iz zaseoka Banovica blizu nešto poznatijeg Žabrena, od centra sela udaljeni su desetak, od Novog Pazara 30, a od Sjenice 40 kilometara. Žive u trošnoj kući na obodu šume, u sobičku od devet kvadrata, spavaju na zemljanom podu i često, iako su im roditelji relativno mladi ljudi, gladuju.
- Kad brašna imamo, umesim vrućeg hleba, pa su deca presrećna. Dijana ima četiri, Milica tri, Dušica jednu i po godinu, a najmlađa Jelena samo tri meseca. Muž Miodrag je siroče, ostao je bez oca u trećoj, bez majke u sedmoj godini, i ja sam od pete godine bez roditelja, drugi su o nama brinuli, potucali smo se "s praga na prag" da bismo se prehranili i odrasli - priča Slađana Dunjić i dodaje:
Jedina pomoćČim je čuo za nevolje porodice Dunjić, humanista iz Novog Pazara, Hido Muratović poneo im je zimnicu, nešto odeće, mleko.... |
- Miodrag nadniči, seče šumu, kopa, radi sve poslove, ali ovo je najnenaseljeniji deo Peštera, nema ko da ga angažuje, niti od čega da se otkine dinar. Radila bih i ja nešto, kopala bih i kosila ako treba, ali moram da budem uz decu, sitna su još, sve uvo do uva, ne znamo kako ćemo ih prehraniti u ovoj divljini.
- No, bez obzira na sve naše nevolje, mi često kažemo da smo i srećni ljudi, da nas je bog pogledao jer znamo da su deca najveće bogatstvo, još ako nam neko pomogne da ih lepo nahranimo, obučemo i zimi ugrejemo bili bismo mu do neba zahvalni - priča Miodrag Dunjić i naglašava da im ne treba mnogo, bar jedna pristojna soba sa kupatilom, nešto odeće i dovoljno hrane.
Kilometrima do cisterneJelići nemaju ni bunara, ni vodovoda, celo leto po vodu su pešačili do udaljenih sela do kojih je mogla da dođe cisterna iz Sjenice. Prošle zime 45 dana bili su odsečeni od sveta, Mićo nije išao u školu, a za vodu su se snalazili tako što su topili sneg. Ovih dana muku muče da napoje stado, jer je najbliže pojilo udaljeno čak 12 kilometara. |
- Nadamo se da će za naše nevolje čuti dobri ljudi, ma gde bili, i da će nam pomoći da Dijanu, Milicu, Dušicu i Jelenu odgajamo kako se odgajaju i ostala deca - ističe Miodrag.
Na drugom delu Peštera, u kraškom predelu na granici Srbije i Crne Gore, u zaseoku Jantarine, kod sela Crvsko, bez vode, struje, televizora, uz lampu gašnjaru, rastu i pišu domaće zadatke: devetogodišnji Mićo, šestogodišnji Miloš i Marko Jelić. U brvnari bez struje, daleko od svih puteva, okruženi kamenjarom, a zimi snegom i ledom, sa malim Jelićima žive njihova majka Svetlana, otac Darko i deda Tomislav.
- Mi nismo gladni, jer imamo 15-oro goveda i uvek dosta mleka, sira i drugih mlečnih proizvoda, naša najveća muka je struja, naši životi više i nisu važni, ali žao mi je što moji unuci, ova divna i pametna deca rastu bez struje, nikad nisu gledala televiziju, a od igračaka imaju samo jednu pocepanu loptu - žali se deda Tomislav i naglašava da sami ne mogu da dovedu struju (najbliža bandera udaljena kilometar i po), a da pomoći od opštine i države već decenijama nema.
Kontakt adrese
Ukoliko želite da pomognete jednoj od ovih pešterskih porodica objavljujemo njihove adrese i brojeve telefona: Slađana Dunjić, selo Banovica, Z. P. Štitate 36. 300 Novi Pazar, broj telefona: +381 64 367 35 63. |
- Pričam dečacima šta je televizija i kako izgleda prenos fudbalske utakmice, uglavnom me ne razumeju. Razmišljali smo da zbog njih odemo negde u grad, ali se odmah postavilo pitanje: od čega da živimo, ovde bar imamo stoke, imamo i para da kupimo televizor, ali šta vredi kad nemamo struju - žali se otac dečaka Darko Jelić.
Kada smo malog Miloša upitali da li bi voleo da gleda crtani film, dečačić je zbunjen zastao, a onda nam je odgovorio kontrapitanjem: "Čiko, a šta je to crtani film."
- Uz lampu ustajemo, uz lampu pišem domaće zadatke, uz lampu ležemo, video sam u školi u Crvskom svetlo, velo bih da sijalica zasija i u našoj brvnari - priča nam devetogodišnji Miloš Jelić.
U selu Crvsko, gde žive Jelići još šest porodica nema struju.
