Ima nade za malu Beograđanku

Ovih dana u Minhenu je sa roditeljima boravila trogodišnja devojčica Anja Golubović iz Beograda koja boluje od cerebralne paralize. Stigla je radi pregleda koji je obavio dr Leonard Dederlajn iz Dečje ortopedske klinike Ašau u Bavarskoj. Anjini roditelji, Tanja i Aleksandar Golubović Karan, došli su u ovu specijalizovanu medicinsku ustanovu da čuju mišljenje iskusnog stručnjaka i preporuke za dalje lečenje.

Lekari veruju da bi trogodišnja Anja, uz dodatnu fizioterapiju i ortopedska pomagala, mogla da prohoda

 

- Doktor Dederlajn je obavio pregled i rekao da je zadovoljan sadašnjim Anjinim stanjem, da ima potencijala i da je moguće postići dobre rezultate, ali da s njom treba raditi. On očekuje da ona prohoda jednog dana. Bitno je da nema potrebe za bilo kakvom hirurškom intervencijom i da se sve svodi na fizikalnu terapiju uz odgovarajuća pomagala. Neke oblike fizikalne terapije primenjujemo već od Anjinog trećeg meseca života. Lekari su nam predložili da dve sedmice provedemo na njihovoj klinici, da me obuče za vežbe koje bi Anji pomogle, a onda bi bila napravljena i pomagala za ruke i noge, eventualno sedište i dubak. Za pomagala je potrebno obezbediti 4.500 evra, a dve sedmice boravka i obučavanja koštalo bi 6.500 evra. Svakih pola godine Anja bi morala da dolazi na kontrolu - kaže njena majka Tanja.
 

Ona dodaje da ovim troškovima treba dodati i one koji se odnose na putovanje i smeštaj. Tek kada se obezbede sva sredstva i obavi uplata, ugovara se termin za dolazak u Dečju ortopedsku kliniku Ašau.

Bolesnoj devojčici i njenim roditeljima u Minhenu domaćin je bio taksista Nebojša - Gari Radivojević, koji ih je dovezao sa aerodroma u Memingenu, vozio ih u Ašau i nazad, te ispratio kada su otputovali za Beograd. Sve vreme bili su kod njega u stanu. Troškove leta avionom pokrila je turistička agencija Tamar Rajzen iz Minhena čiji je vlasnik Ljubomir Oravec. Ovaj dobrotvor je mnogo puta do sada na sličan način pomagao našim ljudima.

Dr Verica fon Pidol iz Kasela, koja je ugovorila pregled u Dečjoj ortopedskoj klinici Ašau, uzela je dva slobodna dana i došla u Minhen da bi sve vreme provela uz Anju i njene roditelje tokom pregleda i bila im prevodilac. Obećala je i da će se angažovati na prikupljanju sredstava u krugu svojih kolega lekara i prijatelja.

Zahvaljujući ovim humanim ljudima, Anji je omogućeno da dođe na pregled u Nemačku gde su joj lekari pružili nadu da njeno zdravstveno stanje može da se poboljša.