Suza iz hercegovačkog krša
Za minulih 16 godina, više od 200 osnovaca i srednjoškolaca prošlo je kroz Pozorište mladih Gimnazijalac u Ljubinju. Mnogi od njih su u međuvremenu završili su fakultete; žive i rade u Beogradu, Novom Sadu, Banjaluci... a Darka Herbez je lektor za srpski jezik na Univerzitetu "Pajsije Hilandarski" u bugarskom gradu Plovdivu. Jednostavno, većina ih je u belom svetu, daleko od hercegovačkog zavičaja, u potrazi za boljim životom.
A on, 45-godišnji Sergej Ćuk, reditelj, umetnički direktor i duša ovog amaterskog pozorišta od prvog dana ostao je u rodnom kraju. Ostao sa novim idejama, željama, planovima... Nažalost, i sa svojim velikim ličnim nevoljama.
Nema nikog tamo daleko među njima a da se danas ne seti Serđa, Džoa, ili kako su ga već sve zvali od milja, prisećajući se scena i uloga, s kojima su prvi put stekli, makar i onu malu slavu, u gradu pod kestenovima i lipama. Slavu, što će uvek živeti u intimnom kutku njihove ličnosti, kao dragi žar rane mladosti, u uspomenama, koje ni vreme ni prolaznost ne mogu ohladiti. Oni, malo stariji, u hronološkom prebiranju, pamte ga najpre - kao pesnika.
Kućna adresaSvi oni koji žele da pomognu Sergeju Ćuku da dođe do skupih slušnih aparata u Nemačkoj mogu se čuti sa njim i dogovoriti o načinu slanja domnacije. Broj telefona u Ljubinju je +377 59 621 36, a adresa: Svetosavska 4; 88380 Ljubinje, Bosna i Hercegovina. |
Prvu knjigu (Gorak osmeh) objavio je još ratne 1994, drugu dve godine posle, kada se "međ kamenjem i zviježđem", kako se i ona zvala, uzdizao optimizam mladog mira i novih nada. Nakon toga primljen je u Udruženje književnika Republike Srpske, no preusmerio je pažnju i angažman na pozorište, pa se na treću zbirku, "Odgovori", čekalo sve do pre dve godine! Poezija je, pomislili biste, stvar neke daleke prošlosti, ali, verujte, u njegovom slučaju sve promocije novih knjiga bile su prvorazredni kulturni događaji za mali grad pod Radovinjom. Posve drukčije od onog što se tada moglo videti po mnogo većim mestima, s uočljivim mnoštvom praznih stolica...
Ne, on to nije podnosio, prazna stolica u gledalištu, za Sergeja je bila nekakva mala slika poraza stvaraoca, bilo poetskog, bilo pozorišnog. Barem je u počecima, dok mu je to zdravlje dopuštalo, mislio i delao tako. Zbog toga valjda i sada među najdraža priznanja ubraja prvu nagradu publike na Drugom festivalu omladinskih pozorišta Republike Srpske u Milićima za Gimnazijalčevu poetsku predstavu "Međ kamenjem i zviježđem", rađenu po njegovoj drugoj zbirci.
Drage su mu, dodaće, i nagrade Asocijacije omladinskih pozorišta Republke Srpske za višegodišnju afirmaciju omladinskog pozorišnog stvaralaštva, ali i nastupi van Bosne i Hercegovine, u Crnoj Gori, Nikšiću i Podgorici, pa nagrada opštine Ljubinje. Ponosi se činjenicom da je njegov Gimnazijalac izveo 10 autorskih predstava, stvorenih kompletno u malom Ljubinju, gde se to baš i nije moglo očekivati, i što je jedinstven slučaj među ovakvim pozorištima u Srpskoj.
Od 12. do 16.oktobra u NemačkojOd 12. do 16. oktobra Sergej Ćuk će boraviti kod svog srednjoškolskog druga Velibora Jovčića u Vizbadenu i Frankfurtu. Svi koji žele da pomognu da se Sergej u Ljubinje vrati s odgovarajućim slušnim aparatima, bez šumova koji mu smetaju da jasno čuje mlade glumce u svojim predstavama, mogu ga pozvati telefonom i lično mu uručiti donaciju. Uvereni smo, poštovani čitaoci, da ćete se u društvu ovog umetnika iz hercegovačkog krša osećati prijatno i da ćete znati da ste pomogli pravom čoveku u pravo vreme. |
- Nažalost - dodaće Sergej Ćuk posle navedene kroki biografije - ova medalja ima i drugu stranu. Sve to vreme imam nevolja sa zdravljem. Dijabetičar sam punih 36 godina, s tim da se s ozbiljnim problemima suočavam poslednjih pet godina. Prvo mi je obavljena natkolena amputacija desne noge, otkazali su bubrezi i na hemodijalizi sam, a na sve to nadovezao se priličan gubitak sluha. Nabavio sam neke aparate, međutim, nisu kvalitetni, pa mi stvaraju probleme, prvenstveno u komunikaciji sa mladim glumcima!
Želeo bih još da radim, da dam sve od sebe, da im pomognem. Taj rad i mene ispunjava. I taman kad sam pomislio da je to, uprkos mojim htenjima, ipak kraj mog rada u pozorištu koje sam osnovao i u kome sam od prvog dana, javio mi se Velibor Jovčić iz Vizbadena, moj drug iz ljubinjskih školskih dana, iz srednje ekonomske. Pozvao me je u goste, na nekoliko dana, u Vizbaden i Frankfurt, obećavši da će kroz akciju među našim zemljacima nastojati da sakupi novac neophodan za kupovinu dva kvalitetna slušna aparata! Ne mogu vam opisati koliko sam zahvalan Veliboru na toj ponudi, ali se pribojavam da li će sve to uspeti jer meni će za vreme boravka u Nemačkoj biti neophodno i da se obave i plate dve dijalize, pa bi, kako procenjujem, za sve to, za aparate i dijalize, trebalo od 7.000 do 10.000 evra - zamišljeno će Ćuk.
Zato se, eto, književnik i pozorištarac Sergej Ćuk i obraća čitaocima "Vesti", lista koji je svojevremeno pisao o njegovim začuđujućim uspesima u malom hercegovačkom mestu, da mu pomognu. Jer, pomažući njemu, pomoći će i mladima iz tog mesta.
A pomoći će i onim malo starijim Sergejevim bivšim glumcima i glumicama, koji kad god dođu iz sveta u zavičaj svrate do svog Serđa, prisete se nekih ranijih drama i komedija, što su ih zajednički pisali i postavljali na scenu. I bude im nekako prijatno i ugodno - u toj toploj luci lepih uspomena.
