Raste kuća iz mašte

Neuobičajeno lepo vreme u septembru i početkom oktobra išlo je naruku Nazifu Karišiku iz Trijebinja na Pešteru koji je, uz pomoć čitalaca "Vesti" i dobrih ljudi iz ovog kraja, upravo ukrovio kuću o kojoj on i njegovi mališani: Ermedin, Elvis, Enisa, Elma i Samir sanjaju dve godine - od dana kada smo o njima objavili prvi tekst u našem listu i prvu donaciju koju im je, čak iz Sidneja u dalekoj Australiji, poslao Sandžaklija Himzo Hasanović.

Voleli bi da do zime spavaju u svojoj kući: Nazif Karišik sa decom

 

Porodica Karišik živi teško, u trošnom kućerku koji prokišnjava, puka su sirotinja, deca su tri godine bez majke koja se preudala u susedno selo i od tada ih nijednom nije posetila, često su bila bez odeće, obuće, hrane i školskog pribora...

- Mislio sam da ćemo još mnogo godina ostati u našoj udžerici, ali bog je hteo da nam na vrata zakucaju dobrotvor Hido Muratović i reporter "Vesti". Od tada nam je sve krenulo nabolje, deca više nisu ni gladna, ni žedna, lepo su obučena, idu u školu, javio se i dobri čovek iz Sjenice Hajro Hadžajlić koji je, sa suprugom Hafizom, preuzeo brigu o najmlađem i nejakom Samiru koji je imao i zdravstvenih problema. U domu Hadžajlića živi "kao grof", raste i lepo se oporavlja. Za godinu dana sakupilo se, što iz inostranstva, što iz ovog kraja, oko 8.000 evra, čuvali smo svaku paru da bismo započeli kuću pored puta o kojoj smo toliko maštali. Prošle jeseni udarili smo temelje, ovog proleća počeli smo sa zidanjem i, hvala bogu i dobrim ljudima, evo stigosmo i do krova: gledam kuću, lepa i velika, još ne verujem da je naša - ističe Nazif.
 

Mnogo čitalaca "Vesti" poslalo je priloge porodici Karišik. Dirnut teškim životom Nazifovih mališana, Nikola Pevović iz Kanade poslao im je 1.000 dolara uz poruku da se bore i izdrže, iz Amerike im se javio Samir Škrijelj koji im je poslao još 1.000 dolara, Jasmin Džigal iz Nemačke 200 evra, Mujo iz Austrije 300 evra, Živko iz Australije 200 dolara... Presudnu ulogu u ukrovljenju kuće imao je Imer Todić iz Njujorka, poreklom iz Tutina, koji je za Nazifa i njegovu decu prikupio 2.000 dolara. Upravo ovim donacijama Nazif je kupio materijal za krov, platio je i majstore, a preteklo je nešto novca i za unutrašnje radove.

- Nemoj da mi zamere oni koje nisam pomenuo, sve ih imam u mom "tefteru" i svima sam doživotni dužnik. Ja im se odužiti ne mogu, možda mogu moja deca, ali Bog zna za njihova dobra dela i sigurno će ih nagraditi - naglašava Nazif.

Porodica Karišik još ne zna da li će uspeti kuću da završi pre zime, unutrašnji radovi koštaju puno, ali, ako se i ne usele pre prvog snega, zimu će, kažu, ma kakva da bude, lakše izdržati jer znaju da ih na drugom, lepšem i pristupačnijem kraju sela čeka nova kuća.

- Ako smo izdržali prošlu zimu kada smo mesec i po dana bili odsečeni od sveta i kada su od mraza pucali drvo i kamen, izdržaćemo i ovu. Možda i pokušamo da se uselimo bar u jednu sobu, sabraćemo se narednih dana, videćemo šta imamo i koliko možemo. U svakom slučaju presrećni smo i zadovoljni - dodaje desetogodišnji Ermedin, najstariji Nazifov sin koji zajedno sa ocem brine o mlađoj braći i sestri.