Bolje da nas nema!
Tužna je sudbina Stanojevića. U zoru 22. jula izgorela im je kuća do temelja zbog kvara na dotrajalim instalacijama. Smešteni u vojnom šatoru, pored potoka i dubodolina u zaseoku Gajeva dolina u Novoj Brezovici, 30-ak kilometara od Vranja, tihuju, smrzavaju se i tuguju.
Preko dana i nekako, miholjsko leto naoštrilo zube pa greje na pripeku, ali čim sunce zađe sa okolne planine Koćurac kao da se spusti veo, skrama neka od hladnoće satkana, koja se uvlači u bolesne kosti starine Dobrivoja, 69-godišnjaka, 74-godišnje starice Velice, ali i njihove 34-godišnje ćerke Danijele i u nejake kosti unuka, 16-godišnjeg Bojana, 10-godišnjeg Miloša i šestogodišnjeg Strahinje.
Dve radostiKada smo pozvali Danijelu da je obavestimo da je stigao paket Ksenije Naumović i novčana donacija Hrišćanskog bratstva iz Melburna i zamolimo da najavi našu posetu roditeljima, odmah je došla. - Ja ću poneti torbe i kese, a vi donesite novac. Tako će se dva puta obradovati. Tako malo radosti u njihovim životima... Vidim, dobili smo posteljinu, jastuk, pokrivače, baš ono što nam najviše treba. Tu je i odeća i obuća i to sve kao potpuno novo. Hvala do neba Kseniji Naumović. Da nam ona i još neki vaši čitaoci nisu poslali odeću i obuću, hodali bismo goli i bosi jer sve je izgorelo u požaru, osim ono malo garderobe što držimo u iznajmljenom stančiću u Vranju. Hvala tim ljudima i na saosećanju, na plemenitom srcu koje se, na moju veliku žalost, u Vranju i Srbiji izgubilo - kaže Danijela kojoj sin Bojan, izrastao u stasitog mladića, pomaže da podigne teške kese, dok on s lakoćom odnosi putnu torbu u kojoj ni za šibicu nema mesta. |
Starina Dobrivoje, oronuo, ispošćen od težačkog planinskog rada, sedi sklupčan i ne može da sakriva suze u kojima se više ne razaznaje samo molba za pomoć, već strah, neizvesnost. Šta će biti sutra? Ide zima! Gde će ubogi? Šta će biti sa decom, ćerkom? Kako će platiti stan, hranu u Vranju?
Odgovor ne može da im da reporter "Vesti" koji im je doneo novčanu donaciju, 200 AUD Hrišćanskog bratstva iz Melburna, a prethodno prosledio pune torbe Ksenije Naumović iz Ciriha.
- Žao mi unučića i ćerke. Što se nas tiče, bolje da nas nema. Izgore nam kuća za 15 minuta, izgore sve, mili moji. Više od dva meseca prođoše, temelj još ne iskopasmo. Osim ljudi iz inostranstva koji nam poslaše donacije niko da nas pogleda. Očekivali smo od opštine, bio je ovde gradonačelnik Vranja i cela svita da se slikaju, da obećavaju sve i svašta.
- Tugooo... Gradonačelnik donese kutiju zejtina, a mi svinjsku mast koristimo... Zejtin pomalo, za kandilo i tako... Niko ništa ne pomože, a nema ko nije bio iz Vranja, pa televizije razne... i ništa! - lomeći prste na rukama, kroz suze saopštava Dobrivoje.
Velica, njegova žena, kuka, nariče kao na groblju, pita samu sebe šta ih je to u familiji uklelo, ko je učinio greh, pa da oni sada ispaštaju. Spava u naherenoj pomoćnoj kućici, koja čeka prvu obilniju kišu da se surva u dubodolinu. Tako, obučena kao u zimu, sa bolovima u rukama, nogama, u kičmi, bez lekova, škrguće zubima i ćuti satima ne bi li joj došlo olakšanje u nemom prizivu Boga da je što pre uzme k sebi.
Dobrivoje ustaje i vodi nas do puta koji je razrovan nekom mašinom.
Brižna majka i ćerkaDanijela vodi brigu o roditeljima, svakog vikenda je u selu. Sa njom su i deca koja ne žele da sede u Vranju, u iznajmljenom stanu. Dolaze da rade na livadama i njivama, da pomažu u sakupljanju sena, u svim poslovima na koje im ukaže deda Dobrivoje ili baka Velica. |
- Pravljen je odmah nakon požara da bi se imalo prilaza kad nam doteraju materijal za kućicu. Razrovaše udolinu, ne možemo da se otarasimo lepljivog blata i odoše bez povratka - kaže Dobrivoje.
Žao mu stoke, ona je hraniteljica njega i Velice, te Danijele i njene dece. Ima desetak ovaca, par krava, kokošaka, svinja. Muči se da ih prehrani, po celi dan je na livadama, sakuplja seno, ali nema gde da ga ostavlja. Štala je puna. A u njoj, zbog hladnoće namestio šaš, lišće od cera i pokrio pocepanim gunjem i ostacima vune od ovaca. Napravio sebi, kako kaže, legalo.
- Najtoplije je pored krava. One me greju i donose kakav-takav mir jer znam da njihovo mleko, surutka i sir treba da prehrane moje unučiće, moje zlatne siromaške. Vadili smo i krompir, i deca su pomagala. Biće za zimu. Kad ima krompira naći će se i brašna. Razmenićemo - priča starina.
Spominje pomoć, ponovo zaplače na pomisao gde će kad dođe zima, a ona na planini dolazi brzo. Ne moli više nikoga, čovek se unizi, kaže, ali sve ima svoju granicu.
I ćerka Danijela od svih koji su se pojavili na zgarištu njene roditeljske kuće s dužnim poštovanjem spominje samo ljude iz inostranstva, dobrotvore koji su za njih čuli čitajući "Vesti".
- Od njih smo dobili novčane donacije i to je na knjižici. Ako krene izgradnja kuće biće nam svaki dinar od velike pomoći. I ovu donaciju pokušaćemo da ne okrnjimo i celu ugradimo u novi dom. Moji roditelji nisu zaslužili da život okončaju pod šatorskim krilom, a spavaju sa stokom grejući se njihovim telima. Ovde je jedini dom i mojih sinova. Samo tu oni su svoji na svome. U ova teška vremena porodica se može održati jedino ako je na okupu. Nažalost, u našem slučaju to nije dovoljno - priča zabrinuto Danijela, samohrana majka i brižna ćerka.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924 |
Mrak u Gajevoj dolini dolazi u popodnevnim satima. Vetar sa Koćurca najavljuje hladno veče i mrzlu noć. Pod šatorom hladno, utopljavaju Stanojevići svime čime stignu, pa i granjem od cera. Šator će uskoro morati da vrate vojsci. Tako im je rečeno. Trebaće vojnicima za teren. A, šta će oni? Pita li se gradonačelnik Vranja, koji pred kamerama raznih televizija kaže da nije dužan da gradi kuće, ali da će Stanojevićima biti gotova, samo treba da sačekaju. Do kada, ne kaže.
- Za sada nema nikakve naznake o bilo kakvoj izgradnji. Da li da mu se poveruje ili će opet da uruči kutiju zejtina ovoj siromašnoj, a od letos i obeskućenoj porodici?
