Male stvari čine život
Kod Ristića, dede Vlaste, samohranog oca Ivana i njegovih blizanaca trogodišnjih Milice i Matije, stižemo u podne po tropskoj vrućini, penjući se ka kući tesnim izrovanim putem. Selo Žbevac u podne drema, zatičemo i Ristiće u polusnu. Leškare, odmaraju se od sabora.
Trče nam u susret, raduju se, deca nas grle. Bili su na saboru u susednom selu Krševici, videli mnogo ljudi, slušali muziku uživo i kupili po nešto za svoju dušu. Milica i Matija dobili su domaće šećerne poslastice: petliće, lulice, alvu...
- Deca su oduševljena ljudima, gužvom, a najviše ringišpilom. Prvi put su tako nešto videli i skakali su od radosti - govori Ivan.
Obradovali su se Ristići i donaciji od 3.000 dinara koje smo im uručili, a što im je darovala plemenita penzionerka Dušanka Ašić iz Toronta u Kanadi.
Ulazak u njihovu kuću za nas, ovog puta, predstavljao je pravo iznenađenje. Ristići su svaki dobijeni dinar od čitalaca "Vesti" ulagali na pravi način. Ivan širi ruke, otvara vrata sobe u kojoj provode najviše vremena i pokazuje:
- Evo, stavili smo laminat na pod. Kako lepo izgleda, sada je soba uvek čista, nije kao ranije. Srećni smo, jedva čekamo da nam neko dođe i poslužimo ga kafom - priča Ivan ne skidajući osmeh s lica.
Podsećanja radi, Milicu i Matiju majka je ostavila kad su imali osam meseci. Otišla je ni zbogom ne rekavši. Vratila se bivšoj porodici, nikad nije pozvala da pita za decu. Deda Vlasta je bolestan, ima ozbiljnih problema sa srcem. Ivan ne radi, mora da čuva decu. Žive od sitne poljoprivrede koju su razvili zahvaljujući donacijama čitalaca "Vesti". Ali su zadovoljni.
Milica i Matija nam pružaju ručice, žele da nas povedu na verandu, pa levo u hodnik. Ranije je hodnik bio zatrpan raznim stvarima, jedino se raspoznavao rasklimatani krevet na kome je spavao Ivan, jer u dnevnoj sobi nije bilo mesta za sve. Ulazimo, a na betonskom podu nameštene čiste prostirke. A onda još jedno lepo iznenađenje. Pokazuju nam na novi frižider koji su kupili.
Rođendan u Ristovcu
Baš je bilo veselo: Snežana Petković sa slavljenikom Nemanjom
U nedelju 1. septembra u kući Snežane i Gorana Petkovića iz Ristovca kod Vranja bilo je svečano i veselo. Proslavljen je Nemanjin deseti rođendan. Došli su rođaci sa decom, kao i drugari i drugarice iz komšiluka i škole.
|
- Eh, kako smo se radovali kada je stigao iz radnje, iz Bujanovca. Pustili smo muziku na radiju, da čuje celo selo. Nešto novo da se unese i u našu kuću posle dužeg vremena. Život nas nije mazio, ali ne kaže uzalud narod "Posle kiše ogreje sunce". E, nas je ogrejalo sunce zahvaljujući dobrim ljudima koji žive u inostranstvu i koji nam svojim prilozima omogućiše da se malo oporavimo i krenemo napred - kaže Vlasta brišući znoj sa čela od uzbuđenja.
|
POZIV DONATORIMA
|
Sunce nesnosno peče, vreme je da krenemo i ostavimo Ristiće. Pričaju nam na rastanku da im je bašta oko kuće baš lepa, da će imati za zimnicu, da je žito ovog leta rodilo, da će imati brašna... Raduju se svemu, a posebno polovnom motokultivatoru koji su kupili kada su im stigle prve donacije. Sada su kupili i prikolicu, pa mogu lakše da obavljaju poslove u polju. Pričaju da su srećni, da gledaju samo napred. Želja im je da još kupe električni šporet, mašinu za pranje veša. Da žive kao sav normalan svet.
- Život je pred nama. Verujemo da dolaze još bolji dani, ali nikada nećemo zaboraviti sve one koji su nam od srca pomogli kada nam je bilo najteže i kada nam se činilo da smo u bezizlaznoj situaciji. Hvala im još jednom - kaže na rastanku Ivan.
