Bolni dani u zaborav - dobri ljudi u sećanje
Dve nedelje po povratku u Beograd iz Nemačke, u Redakciju "Vesti" došla je 18-godišnja Tamara Arsović sa roditeljima, majkom Sonjom i ocem Draganom. Došli su da bi pričali o velikoj i toploj duši naših ljudi u tuđini, o čovekoljublju koje neguju kao najveću svetinju, o divnim prijateljstvima rođenim u, za njih, možda, i najtežim vremenima.
Najmanje se pričalo Tamarinoj operaciji na Univerzitetskoj klinici u Hajdelbergu. Mladoj Beograđanki odstranjen je izuzetno redak i opasan Franc-Gruberov tumor, koji se ko zna kad ugnezdio u njenu utrobu i životno je ugrožavao, da bi tek pre pet godina bio isprovociran i pokazao svoje opako lice. Od nemačkih lekara očekivalo se da to urade uspešno jer za razliku od svojih beogradskih kolega oni raspolažu najsavremenijim dijagnostičkim sredstvima i hirurškom opremom, ali imaju i mnogo više iskustva u lečenju retkih bolesti.
- Iza Tamare je ono najgore, iako je pred njom još dug put do izlečenja. Tumor je u celosti odstranjen jednim hirurškim zahvatom, upravo onako kako smo priželjkivali. Zato je operacija bila veoma složena, a postoperativni tok težak i uz povremene komplikacije koje su unosile nespokoj u nas roditelje i našoj ćerki crpele snagu i produžavale ležanje u bolničkoj postelji - kaže otac Dragan.
Tamara, na kojoj su još vidni tragovi mukotrpnog lečenja, ne uključuje se u ovaj deo razgovora. Oči joj, međutim, zasijaju kada roditelji počinju priču o lepšoj strani boravka u Nemačkoj. Ti utisci su nešto što 18-godišnja Beograđanka želi da sačuva u sećanju, isto koliko želi da slike iz operacione sale, intenzivne nege i bolničke sobe izblede i nikada se više ne ponove.
- Pošli smo u Nemačku zabrinuti za ishod operacije i sa nespokojem koji čovek ima odlazeći u nepoznatu sredinu sa tako teškim bremenom u srcu. Odmah po sletanju aviona i ulasku u aerodromsku zgradu gde nas je čekao Ljubiša Simonović iz Hungena, bilo nam je upola lakše. Taj čovek je tako spontan, jednostavan i topao da imate utisak da ga poznajete celog života. Odveo nas je u svoj dom, 160 kilometara udaljen od Hajdelberga, gde smo proveli tri dana, koliko je prošlo od našeg dolaska do Tamarinog prijema u na Kliniku. U međuvremenu, organizovao je naše odlaske na preglede. Taj čovek sve to radi s takvom lakoćom da nijednog momenta ne osećate da ste poremetili ritam njegovog svakodnevnog života. A posla u svom restoranu, očito, ima preko glave. Takva mu je i porodica, supruga, majka, tri predivne ćerke u čijem društvu se Tamara osećala prijatno i opušteno... - počinje priču majka Sonja, još pomalo s nevericom da su u tako kratkom i teškom vremenu upoznali više dobrih ljudi nego godinama unazad.
POZIV DONATORIMA
|
Čudnom igrom sudbine, glavna sestra na odeljenju gde je Tamara ležala je Najda Vlajković, čime je jezička barijera savladana, što je veoma važno za svakog bolesnika.
- Prosto je neverovatno kako su se ljudi iz bivših jugoslovenskih republika, bez obzira na nacionalnost odnosili prema nama. Naravno, Najdino prisustvo bilo je najdragocenije, ali iz sata u sat pojavljivali su se zaposleni u drugim krilima bolnice govoreći da su čuli da su stigli "naši". Svi su nudili dobre usluge. I sada mi se oči pune suzama kada pomislim na jednog Sandžakliju. Svakog dana dolazio je da vidi Tamaru. Iako je radio u najudaljenijem krilu bolničkog kompleksa, ništa ga nije moglo sprečiti. Njega i sve ostale ćemo uvek pamtiti i svima su vrata našeg beogradskog doma širom otvorena - nastavlja Sonja Arsović.
A dok je Tamara ležala u bolnici, roditelji su bili gosti Slavice Milošević. Arsovići nisu prvi koji su utočište našli kod ove plemenite čitateljke "Vesti", kao što nisu bili ni prvi ljudi u nevolji kojima je Ljubiša Simonović pružio sve što bi najbližoj rodbini.
- Kada vam kažem da u Hajdelbergu Slavicu Milošević, takođe vlasnicu jednog restorana, zovu srpska majka, onda bi svaka moja reč bila suvišna. Takođe ne postoje reči zahvalnosti ni za brojne druge zemljake koji su dolazili da posete Tamaru i obasipali je poklonima, čak i novčanim. Svima smo govorili da je u humanitarnoj akciji u Beogradu prikupljeno 60.000 evra. U "Vestima" je u više navrata pisano da je zahvaljujući angažovanju dr Mirjane Adrejević Kri iz Bad Salzuflena cena operacije umanjena za 20.000 evra. Nije vredelo....
Priči Sonje i Dragana Arsovića ovde nije kraj. Ali, na Tamarinom licu pokazali su se znaci umora i mi smo se oprostili od Arsovića, deleći njihovo zadovoljstvo što se opakoj bolesti konačno stalo na vrat i ponosni što se još jednom pokazalo da "Vesti" čitaju ljudi velike duše i široke ruke.
Dar iz Badena
U beogradskom Dopisništvu "Vesti" Tamaru Arsović sačekalo je 50 švajcarskih dolara, dar Milenka Šipke iz Badena. Ona je odnedavno počela da izlazi iz kuće. To su još uvek kratke šetnje, ali smo uvereni da će uskoro početi da obilazi i prodavnice. Da li će ovaj novčani dar potrošiti u rodnom gradu ili u Hajdelbergu gde bi trebalo da ode na kontrolu idećeg meseca, odlučiće sama.
|
