Džigijeva najteža utakmica

Željko Đurđić Džigi, iz Zrenjanina, nekadašnji proslavljeni rukometni golman Proletera i reprezentacije Jugoslavije, iako živi od skromnih primanja, ne odustaje od svoje borbe za zdravlje. Neophodna mu je operacija potpuno smrskanih čašica oba kolena.

PRIJATELJI IZ PERTA NAJAVILI POMOĆ: Željko Đurđić

Zahvaljujući Humanitarnom mostu "Vesti", više desetina ljudi iz dijaspore već je svojim prilozima pokušalo da pomogne Željku, ali to nije dovoljno. Za operaciju je potrebno 5.000 evra, a još nije obezbeđena ni polovina sredstava.
Ovaj poznati sportista živi sam u trošnoj kancelariji Rekreativnog centra u Zrenjaninu, gde osim kreveta i ormarića nema više ničega.

Sem nade. Nade da će ponovo živeti dostojanstveno, da će svoje ogromno sportsko iskustvo i znanje moći da prenese mlađim generacijama, da će u svom skromnom sobičku moći da ugosti troje već odrasle dece koja posle razvoda roditelja žive sa majkom u Bihaću. Ništa od svega neće biti moguće ako ne stane čvrsto na svoje noge, ako završi u invalidskim kolicima sam, napušten i nemoćan. Ako se svaka nada ugasi...

- Borim se, štedim svaki dinar i evro i ne odustajem. Još u meni ima i snage i volje - kaže Đurđić, ističući da je veoma zahvalan plemenitim ljudima koji su mu do sada pomogli.

Uvek se obraduje kada ga neko pozove, kada ga se sete ljudi iz vremena dok je bio mag među stativama. Takvi razgovori danima ga drže u dobrom raspoloženju.
Bilo je dosta obećanja, naročito nekih ljudi iz Amerike, ali je za sada sve i ostalo samo na tome. Ne ljuti se Džigi, zna da su teška vremena...

Jedan poziv nedavno mu je učvrstio nadu da dolaze bolji dani, da nije zaboravljen.

- Javili su mi se neki prijatelji, zemljaci iz Perta u Australiji. Pročitali su tekst, shvatili u kakvoj sam nevolji i izrazili spremnost da pomognu. Injekcije koje bi mi bar za neko vreme odložile sve izvesnija invalidska kolica, jer se iz dana u dan sve teže krećem, veoma su skupe. Rekli su da cena za njih ne predstavlja neki veći problem. Zamolili su me da se, dok se akcija pomoći ne realizuje i injekcije za obnavljanje hrskavice ne stignu do mene, njihova imena ne pominju. Tu želju moram da poštujem - kaže Đurđić, dok svakodnevno iščekuje dragocenu pošiljku iz daleke Australije.

Džigiju, nekadašnjem Dobojliji, koji je dostojno branio boje svoje zemlje i zaslužio poštovanje saigrača i protivnika, ali i svih ljubitelja sporta, zapravo nije potrebno mnogo. Sudbina mu nije bila naklonjena, bolest naiđe kad se čovek najmanje nada i život promeni iz korena.

Njegov život sada iz temelja mogu da promene dobri ljudi, stari i novi prijatelji, koji bi mu svojim prilozima pomogli da što pre ode na operaciju.