Prijatelji jačaju nadu i vraćaju snagu

Često smo pisali o obostranoj želji donatora i štićenika da se vide, zagrle, jedni drugima otvore srce. Otuda ne čudi što je donatorka iz Holandije nazvala novinare Humanitarnog mosta odmah posle susreta sa roditeljima četvoroipogodišnjeg Mihaila Grbića iz Maljevića kod Mionice i uručila im 300 evra za predstojeću transplantaciju matičnih ćelija njihovog prvenca.

Operacija u septembru: Mihailo Grbić sa ocem

 

Iako, kako kaže, ne želi publicitet, osetila je potrebu da tu bujicu osećanja podeli sa nekim.

- Kada sam pošla u zavičaj ponela sam novac. Sve vreme sam pratila akciju prikupljanja sredstava i za prethodne dve transplantacije. Mihailo mi je tako preko novina postao drago dete i mnogo puta sam pomislila da je, bez obzira na hendikep, imao mnogo sreće. Deda Miloš Todorović potpuno mu je posvećen, što borbi roditelja da sina izleče daje mnogo veće šanse. A koliko su ti mladi ljudi, majka Suzana i otac Miloš puni ljubavi i brige zaista je za svaku pohvalu. Na dogovoreno mesto došli su sa mlađim sinom Đorđem, zdravim i naprednim dečakom. Mihailo je bio na vežbama sa dedom i babom. Toliko bih želela da i on, posle svih mogućih terapija, bude bezbrižan i u fizičkoj kondiciji kao brat, da majka i otac s uživanjem podižu obojicu sinova... - pričala je uzbuđeno anonimna donatorka kojoj je susret sa Grbićima jedan od najjačih utisaka koje će poneti sa letovanja.

Istina, Mihaila nije upoznala, ali ovo sigurno neće biti njen jedini susret sa Grbićima. Možda će joj idućeg leta baš on otvoriti vrata svog doma u Maljevićima.

- I za nas je veliko zadovoljstvo kada upoznamo donatore svog sina. Nije nimalo lako prikupljati pomoć za lečenje deteta. Međutim, svaki susret, pa i telefonski razgovor sa čitaocima "Vesti" razbija tu nelagodnost. Sa zemljakinjom koja je stigla iz Holandije najpre smo se čulu telefonom. Našu ponudu da nas poseti i bar jedan dan provede sa našom porodicom nije mogla da prihvati, ali ni da odustane od uručenja donacije. Pozivu da se nađemo u Valjevu odazvali smo se. Iako je bilo izuzetno toplo, što njenom zdravstvenom stanju ne odgovara, dugo smo razgovarali, kao da se poznajemo ceo život i kao da nam je Mihailo zajednička briga. Na rastanku, ona je poželela da novac što pre skupimo i odvedemo dete na treću transplantaciju, uverena da će biti uspešna koliko i dve prethodne, a mi njoj srećan put i mnogo zdravlja - pričala je majka Suzana o novoj donatorki svog sina, boreći se koliko i ona da opiše prijatnost susreta i radost rađanja novog prijateljstva.

I Otac Miloš, koji vredno radi na roditeljskom imanju, ima samo reči hvale za sve ljude dobre volje koji su pokazali veru da njihov sin, oboleo od cerebralne paralize, može stati na svoje noge i poći u školu sa svojim vršnjacima. Svim roditeljima bolesne dece, bez obzira da li imaju novac ili humanitarnim akcijama dolaze do njega, ova vrsta podrške izuzetno je važna, jer naiđu trenuci sumnje, ponekad i beznađa pošto se radi o bolesti čije lečenje traje godinama, a pomaci najbolje mere se mesecima i centimetrima.