Uz novu terapiju Dobrici će biti bolje
Nad sudbinom 17- godišnjeg Dobrice Jeremića iz Petrovca na Mlavi ponovo su se nadvili tamni oblaci. Dečak koji boluje od farmakorezistentne eplepsije, prošao je početkom leta kroz ozbiljnu zdravstvenu krizu, jedan dan je čak bio i u komi, a lekari Dečje klinike za neurologiju u Beogradu borili su se za njegov život.
Sve vreme uz unuka je bila i požrtvovana baka Lucija Vulić, koja o Dobrici i njegovoj psihički oboleloj majci brine od trenutka kad ih je dečakov otac napustio.
- Jedne noći majka je primetila da ima osip po dlanovima i tabanima. Uplašile smo se. Odmah smo došli u Beograd, promenjena je terapija jer su lekari posumnjali da je alergičan na neki medikament. Ali stanje se iskomplikovalo. jedva se moj Dobrica vratio među žive. Ostale su posledice, leva ruka mu je oslabila, a desna noga se grči i otežava hod - priča uzbuđeno baka Lucija koju smo posetili tokom boravka u Beogradu, gde je sa unukom došla na prvi kontrolni pregled posle nevolja koje su ih zatekle.
Sa njima je bio i Stefan, Dobričin brat od ujaka, njegov vršnjak. Pomaže baki jer ona često nije u mogućnosti da sama sa bolesnim unukom izađe na kraj.
Kontakt adresaUkoliko ste u mogućnosti da pomognete Dobrici Jeremiću i pošaljete mu lekove ili sredstva za fizioterapiju, možete da kontaktirate sa njegovom bakom Lucijom Vulić čiji je broj mobilnog telefona promenjen: + 381 63 10 33 511. Broj fiksnog je isti kao i adresa: +381 12 326 780, ul. Đure Jakšića 27, 12 300 Petrovac na Mlavi. Na usluzi vam je, kao i uvek, i Redakcija "Vesti". |
- Dobar je moj Dobrica, ali je ponekad uznemiren, teško hoda, a Stefana voli, spreman je da ga posluša. On je pažljiv i nežan brat, zna sa njim - hvali baka unuke, a oči joj pune suza.
Da je bilo sreće Dobrica bi bio zdrav, rastao bi poput Stefana okružen ljubavlju majke i oca u srećnoj porodici. Njegova bolest promenila je sve. Otac nije mogao da se pomiri sa činjenicom da mu sin boluje od epilepsije i zaostaje u psihofizičkon razvoju. Otišao je... Od tuge majčina se duša raspukla, a bolest je i nju uzela pod svoje. Samo baka Lucija nije imala vremena da tuguje, čekalo je mnogo posla, briga oko bolesnog unuka i ćerke koji su nesposobni za samostalan život.
- Živeti se mora. Moj cilj je da dok dišem brinem o njima i ublažim im nevolje. Bez mene su nemoćni, a najteže mi je kad se i ja osetim nemoćnom da im pomognem. Ali, kao nekim čudom uvek se nađu dobri ljudi da olakšaju muke. Mom Dobrici pomogli su pošiljkama lekova brojni čitaoci "Vesti", onda kada nisam znala šta da radim. Znam da njemu ozdravljenja nema, ali lekovi pomažu da mu se napadi ublaže, da bar ponekad vidim osmeh na njegovom licu - kaže 64-godišnja Lucija Vulić.
Potreban "primidon"Lek koji je deo nove terapije, koju su Dobrici preporučili lekari Dečje klinike za neurologiju u Beogradu je "sertan", čiji je generički naziv "primidon". Mesečno su mu potrebne dve kutije od po 50 tableta. |
Pošto su poslednji nalazi pokazali da se stanje bolesnog dečaka neznatno stabilizovalo, ali da su neophodne fizioterapije, baka Lucija sada razmišlja kako da ih obezbedi.
- Znamo jednu divnu, stariju terapeutkinju koja radi privatno, i ranije je pomagala Dobrici. Ostvarili su lepu komunikaciju, to je veoma važno za sprovođenje vežbi koje bi ga dovele u bolje fizičko stanje. Jedan tretman je oko 10 evra, a mom unuku je potrebno bar mesec dana rada sa terapeutom. Tih 300 evra meni su neverovatan novac, novac koji ne postoji, koji nemam od čega da odvojim. Bez vežbi Dorici će biti sve lošije - kaže zabrinuto baka Lucija koja od svoje skromne penzije izdržava i bolesnog unuka i bolesnu ćerku.
Poštovani čitaoci, verujemo da uz vašu pomoć ova napaćena žena može bar jednu brigu ostaviti iza sebe, a da će vaša podrška kao i mnogo puta do sada stići onda kada je najpotrebnija.
