Pomoć prima sa zahvalnošću

Vukašinu Spasiću, desetogodišnjem dijabetičaru iz planinskog sela Nova Brezovica kod Vranja, stigle su prve novčane donacije humanih čitalaca "Vesti", koje je duboko dirnula priča o dečaku koji se od četvrte godine bori sa teškom bolešću i siromaštvom.

Draženko Bogojević iz Austrije poslao je Spasićima 100 evra, a Miroslav Trivunović iz Australije 7.200 dinara. Lica ukućana su se ozarila radošću jer Milan, glava porodice, kao i njegova žena Violeta, ne rade, a porodica je brojna. Uz tri dečaka, tu je baka Rajna koja sve teže nosi svojih 80 leta.

- Hvala dobrim ljudima koji su se javili i poslali nam novac. To je za nas veliki dar. Teško se na planini dolazi do para - kaže Milan.

Po ceo dan Spasići su na obroncima planine Koćurac u potrazi za šumskim plodovima. Svaki zarađeni dinar koriste da kupe malo brašna, soli, zejtina, šećera...

- Ovih dana svi idemo da beremo maline. Nalazimo ih gore, visoko pored puteva i vlažnih mesta. U kući ostaje Vukašin, da čuva i pazi naš skromni dom. Njega ne vodimo, jer mora i po tri puta dnevno da sam sebi daje insulin. Ranije je to obavljala majka, ali muka ga je naterala da i on to nauči - navodi Milan.

Sa roditeljima su u šumi svakodnevno i sinovi, 13-godišnji Nikola i 12-godišnji Nenad. Starica Rajna radi oko kuće, pazi na kokoške. Povremeno bere lekovite trave.

- Maline dođu, ali brzo prođu. Nabrali smo pet-šest kilograma, nema ih više, prolaze. Sušan je ovo kraj, od 10 kilograma dnevno nismo više nabrali. To što donesemo, damo jednom komšiji koji radi u Vranju da proda po kućama. Sto dinara po kilogramu, za nas je dovoljno, odmah kupimo ono što nam treba, pre svega hranu, jer nas je šestoro za trpezom - kaže Milan.

Mali Vukašin posebno mora da pazi na ishranu. Svestan je da je njegova bolest ozbiljna. Dok sebi ubrizgava insulin, oči su mu pune suza. Kao da se stidi. Okrugle okice, plave kao nebo, beskrajno su tužne. Uzdahne, odlaže špric i kaže tiho, kao da cedi reči:

- Voleo bih da sam kao moji drugari, ništa više.

Kolači su mu zabranjeni, a tako bi voleo da ih proba, bar ponekad... Gleda ih u rafovima u seoskoj prodavnici na susednom Bareliću.

- Volim slatko, a ne smem da jedem. To je baš teško - uzdiše Vukašin.

Ovoj siromašnoj porodici i dečaku kojem je bolest obeležila detinjstvo potrebno je mnogo toga. Dečacima nedostaje odeća jer će brzo doći jesen, pa zima. Za leto se nekako snalaze...

- Šta da se radi, mora da se živi. Pozdravite sve dobre ljude koji žele da pomognu našem Vukašinu. Čekamo da stigne aparat za merenje nivoa šećera u krvi, što je najavio jedan dobri čovek iz Luksemburga. Očekujemo i paket iz Australije. Hvala zemljacima. Velika je stvar za nas što su odlučili da nam pomognu, da nismo zaboravljeni, da naša muka nekoga dira i boli. Ma, samo da je zdravlja, sve drugo nekako će doći - kaže Milan Spasić, navikao na razne nevolje.