Srce ostalo u zavičaju

Najvrednija prijateljstva u nevolji se dokazuju. Porodice Gušić i Vorkapić sa Korduna u to su se, zahvaljujući čitaocima "Vesti", na najbolji način uverile.

OBRADOVALI SE GOSTIMA: Vorkapići i Rašići

 

Već nekoliko meseci, od kada pratimo tužne sudbine samohrane majke Dragice i njene ćerke Aleksandre Gušić, te petočlane porodice Vorkapić, čiji je sin i brat Marko teško bolestan, na njihove adrese i telefone javilo se mnogo dobrih ljudi, zemljaka iz dijaspore, koji su im uputili značajnu pomoć. Baš kada su klonuli duhom, kada nisu znali kako dalje, u pomoć su im priskočili ljudi velikog srca.

I Gušićeve i Vorkapići u svakoj prilici rado ističu ta dobročinstva koja su ih vratila u život, ali će prošlu nedelju posebno pamtiti.  U posetu su im došli zemljaci iz daleke Australije, porodica Rašić iz Džilonga: Ninko, Radojka, Andrea i Dejan. A jedini razlog da dođu na svoj Kordun, gde više nemaju svojih bližnjih, samo su pomenute porodice. Ganuti njihovim tužnim sudbinama, Ninko i Radojka organizovali su humanitarno veče u Džilongu, sa namerom da im ublaže životne nevolje.
 

I, pričaju oni, bila je to odlična akcija. U prostorijama kluba "Branko Radičević" te se večeri okupila mala srpska zajednica, ali velikog i plemenitog srca. Svi su hteli da pomognu Ani i Dejanu Vorkapiću iz Topuskog, roditeljima troje dece, i Dragici i Aleksandri Gušić iz Radmanovca kod Vojnića. Prikupili su 7.000 australijskih dolara, a Rašići su to, najvećim delom, po 3.000, podelili Vorkapićima i Gušićkama. Njihovoj neverici i sreći nije bilo kraja. Ne zna se kome je novac potrebniji.

PRIJATNO IZNENAĐENJE: Gušići i Rašići

 

Malom Marku lekari su u zagrebačkoj Dečjoj bolnici, posle mesec dana, skinuli gips i svaki dan bi trebalo da stigne poziv za njegovu jednomesečnu rehabilitaciju u Varaždinskim toplicama. Sa njim bi trebalo da idu otac ili majka, što iziskuje za njih nezamislive troškove. Tim pre što će posle Toplica, odmah nastaviti lečenje u Rijeci, a potom u Veloj Luci. Zato im je svaki dinar velik kao kuća. A 3.000 australijskih dolara je suma koju u svom kućnom budžetu nikada nisu ni imali. Rašići i zemljaci iz Džilonga su ih spasli. Reči zahvalnosti koje su im uputili i po ko zna koliko puta ponovili, činile su im se nedovoljne. Ali, oni koji su im pomoć uputili najbolje znaju koliko je to iskreno i da je njihova podrška stigla u pravi čas i u prave ruke.

Ninko Rašić kaže kako je njegova 10-godišnja ćerka Andrea najzaslužnija za humanitarno veče na kojem je prikupljena ta velika donacija. Videla je, kaže, Markovu sliku u "Vestima", gips na obe noge, rastužila se, pa se "okomila" na roditelje.

- Tata, mama, moramo da pomognemo malom Marku! - insistirala je Andrea ne odvajajući se od Markove fotografije.

I roditelji su krenuli u akciju, priča o porodicama sa njihovog rodnog Korduna i njih je duboko potresla.

- Morali smo ćerki ispuniti želju, a njena želja postala je i naša - kaže Ninko.

Dragica Gušić i njena ćerka Aleksandra, srećom su zdrave, ali preslabe da se izbore sa šumom, samoćom i divljim životinjama u pustom Radmanovcu. Nemaština i samoća njihova su svakodnevica.

- Sve je do sada nekako išlo, ali sada smo došle do zida - kaže Dragica srećna što su zemljaci Rašići došli u goste. U zadnji čas, priznaće ona, jer 100 evra penzije dovoljno je samo za struju i vodu.

Kada joj je Ninko uručio 3.000 australijskih dolara, bila je potpuno zbunjena. Toliko novca rešiće za neko vreme njihove, do sada, nepremostive teškoće.

- Vi ste nam pomogli kao najbliži rod - rekla je zahvaljujući se Rašićima.

A Ninko je na rastanku, gledajući sina Dejana i Aleksandru, dobacio da mu se čini da bi najbolje bilo da se i orode. Aleksandra se zbunila, nema, veli, pasoš, na što je Dejan džentlmenski rekao da će on platiti troškove oko pasoša. Za početak su razmenili telefone. Možda u "Vestima" jedna od sledećih priča bude i o svadbi.