Pametnu glavicu noge ne slušaju
Devojčice njenih godina mogu da hodaju, trče, razigrano upoznaju svet i sa svakom novom spoznajom rastu i usrećuju svoje roditelje. Za trogodišnju Beograđanku Anju Golubović-Karan, obolelu od cerebralne paralize, to je još samo san. Krhka, a uporna, borac od rođenja, ne odustaje....
Rođena je sa samo šest meseci. Kao da je požurila da što pre dođe na ovaj svet, a on ju je odmah suočio sa nizom iskušenja. Na samom početku lekari su probleme uslovljene prevremenim rođenjem vodili kao psihomotorne poremećaje, a dijagnoza je postavljena tokom druge godine života. Roditeljima Tanji i Aleksandru bilo je teško da se pomire sa činjenicom da njihova devojčica ne puže poput drugih beba, da nije u stanju da samostalno hoda, napravi prvi korak. Činili su sve što je u njihovoj moći da joj pomognu. Vežbe u Zavodu za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović" u Beogradu nisu bile dovoljne. Iskusna fizioterapeutkinja dolazila je svakodnevno, radila sa Anjom da bi podstakla razvoj motornih funkcija, a majka Tanja učila je od nje i neumorno nastavljala da primenjuje naučeno.
Kontakt adresaHumani čitaoci "Vesti" koji žele da pomognu Anji Golubović-Karan da nastavi lečenje Thera suit metodom u Novom Sadu, svoje donacije mogu da šalju posredstvom naše Redakcije ili stupe u kontakt sa porodicom bolesne devojčice. Adresa je: Francuska 32 a, Beograd, a telefon: ++ 381 11 3239867 ili 060 0 591919 i dogovore se o načinu dostave pomoći. |
- Verovali smo da možemo sami da izađemo na kraj sa svojom mukom. Bolesno dete u kući podrazumevalo je da sve svoje potrebe podredimo samo jednom cilju, njenom boljitku. Računi za komunalije su se gomilali, jedino što nam je bilo važno je da za Anjino lečenje i vežbe obezbedimo novac. Sada smo došli u situaciju da je i to postalo neizvodljivo. Kako detetu uskratiti lečenje, kada smo ubeđeni da nade za napredak ima? Mentalno je očuvana, ali je motorika i dalje loša. Lekari su nam savetovali da nastavimo sa intenzivnom fizioterapijom jer bi se Anjino stanje moglo poboljšati - pričaju roditelji Tanja i Aleksandar Golubović-Karan, oboje zdravstveni radnici.
Oni koji su tolikim ljudima pomogli odjednom su se osetili nemoćnim. Zakucali su na vrata brojnih firmi, sa knedlom u grlu pričajući svoju i Anjinu priču. Samo oni znaju koliko im je to teško palo. Svi bi ih ljubazno primili, saslušali, ali je rezultat bio obeshrabrujući. Kriza je pogodila i one koji bi rado pomogli.
Nedavno su saznali da u Novom Sadu radi lekarka fizijatar, čija ćerka i sama ima probleme poput Anjinih, a u lečenju primenjuje Thera Suit metodu. Zainteresovali su se, krenuli na prvu terapiju u aprilu i rezultati su ohrabrujući.
I igra lečiAnjina velika podrška je nepunu godinu dana starija sestrica Tara, mada se čini da je razlika znatno veća, ali samo u fizičkom pogledu. Sve ono što može Tara da uradi i dalje je tako nedostižno za Anju. Sićušna poput Palčice, rođena sa samo 1.200 grama, ona se, ipak, ne predaje, trudi se da sledi sestricu koja uporno pokušava da je uvuče u svaku svoju igru, da je motiviše i ohrabri... |
- Posle lečenja u Novom Sadu, koje je trajalo tri nedelje, Anja je dobila prve ortopedske cipelice. I dalje nije u stanju da samostalno hoda, ali sada traži da joj pomognemo da korača. Ranije nije bilo tako. Moramo nastaviti. Terapije se realizuju na svaka tri meseca, najmanje godinu dana. Svaka košta 1.000 evra, što znači da nam je za godišnju seriju potrebno 4.000 evra. Za nas je to nedostižno - kaže skrušeno majka Tanja, koja kao da se stidi jer plate stomatološke sestre i medicinskog tehničara ne mogu da pokriju lečenje bolesne devojčice.
Sledeća terapija bi trebalo da započne početkom jula. Tanja kaže da će u Novi Sad ipak otići, iako novca nemaju. Kako?
- Kao i prvi put doktorka je imala puno razumevanja za naš problem. Predložila nam je da terapiju platimo kad budemo mogli. Bilo joj je žao da Anja prekida lečenje jer joj se čini da lepo napreduje. A i nama bi bilo teško da joj uskratimo šansu da napravi prve samostalne, sigurnije korake. Ipak, znamo da ne možemo stalno računati da predusretljivost doktorke koja nas je razumela jer je i sama roditelj bolesnog deteta - kažu Tanja i Aleksandar Golubović Karan, koji su stigli u beogradsko dopisništvo "Vesti", verujući da bi možda i naši čitaoci mogli i želeli da im pomognu.
A Anja raste, desnu stranu tela ne koristi, sve radi levom, voli da crta, radoznala je. Nikada ne kaže "moje ruke", već "moja ruka". Desnu stranu tela ne doživljava kao svoju. Ali, intenzivne vežbe bi mogle da pomognu da ova devojčica sigurnije korača, zagrli sa obe ruke svoje roditelje, sestricu, doživi život na lepši način nego do sada.
Na potezu su ljudi dobre volje, oni koji već dve decenije čuju svaki naš poziv za pomoć. Oni su i Anjina šansa i nada njenih roditelja koji više ne mogu sami.
Crveno odelceLečenje Thera suit metodom podrazumeva i nošenje odelca za prohodavanje. Veličine su određene bojama, a Anji odgovara crvena. |
