Siguran u sebe, lekare i prijatelje
Mladi Vranjanac Boban Mikić, koji je u septembru izgubio vid, stigao je u Antverpen gde s mnogo nade u veštinu i stručnost čuvenog doktora Klasa očekuje spasonosnu operaciju u naredna dva do tri dana. Otputovao je sa sestrom Marinom koja će mu, budući da dobro vlada engleskim jezikom, olakšati komunikaciju sa lekarima.
Na ispraćaju u Vranju, u skromnom domu Mikića, okupili su se Bobanovi drugovi i porodica. Bio je tu i njegov sestrić Lazar, koga su baka Vera, pokojni deda i ujak prihvatili nakon što mu se majka preudala. Boban je veoma vezan za Lazara, pomno prati njegov uspeh u školi, kao i sportski razvoj, jer trenira košarku u lokalnom klubu i kreće ujakovim stopama.
- Divno je dete, izuzetno me poštuje. Koliko god puta da se vidimo u toku dana, on priđe i poljubi me. Svoj život posvetiću njemu, zato i molim Boga da progledam, da mu se nađem dok ne postane svoj čovek. Odličan je đak, perspektivan mladi košarkaš, što me izuzetno raduje. Na mene je, levoruk je i ima sjajan odraz. Naravno, to mi je rekao njegov trener, a prva velika želja, ako progledam, biće da odem na trening i posmatram ga. Bio sam prvotimac u vranjskom srpskoligašu KK Jug i priželjkujem da me on nasledi. U gradu sam slovio za jednog od najboljih basketaša - ispričao je Boban reporteru "Vesti" uoči puta.
POZIV DONATORIMA
|
U Belgiju je krenuo u nedelju u podne iz Beograda, preko Budimpešte. Čuo se i sa svojim dobrotvorima iz Antverpena, Željkom Maksimovićem i Jovanom, čije prezime će uskoro saznati, a koji tamo žive i koji su se ponudili da ga odvezu do hotela.
- Zahvalan sam tim divnim, humanim ljudima, koji su nam ponudili smeštaj i hranu za vreme lečenja. Gospodin Jovan će nas sačekati na aerodomu i odvesti kolima do svoje kuće, a bićemo i gosti u njegovoj kafani u Antverpenu. On će nam se naći pri ruci. Hvala mu od srca - dodao je Boban, srećan što ni moralna podrška dobrih ljudi neće neće izostati.
Dobrotvorima je žao što će bolesni mladić boraviti u jednom od tamošnjih jeftinijih hotela, ali sestra je želela tako.
- Neprijatno joj je da odsedne kod njih, a ja ne mogu da utičem da promeni mišljenje. Ipak, rekao sam, ako se zadržim na klinici više od sedam dana, biću kod Željka ili Jovana, jer pare ne želim da trošim neracionalno - naglasio je Boban.
Prema dogovoru sa doktorom Klasom, uoči operacije Boban će primiti injekciju čija je cena 1.800 evra.
- Da sam je primio u Beogradu, ili da sam stanovnik Evropske unije, koštala bi 300 evra. Ali, šta da se radi - rekao je 31-godišnji Vranjanac, ne gubeći optimizam.
Svom mladom pacijentu dr Klas je otvoreno rekao da je operacija izuzetno složena, da nije u pitanju samo ablacija rožnjače, već i sređivanje i ispravljanje žute mrlje u oku...
- Osećam izvesnu dozu straha, ali i nestrpljenja da se sve već jednom završi, pa ako je suđeno da vidim, videću. Optimista sam, moram da budem zbog najmilijih, sestrića Lazara, majke Vere i ostalih.
Na put nade Boban je krenuo dobro raspoložen, tražio je košarkašku loptu da Lazara uputi u još neke "cake".
- Sačekaj da se ujak vrati, pokazaće ti još mnogo toga - govorio je veselo.
Nije zaboravio ni da stigavši u Beograd, u crkvi Ružici na Kalemegdanu, zapali sveće i pomoli se za svoje zdravlje, ali i zdravlje svoje porodice i dobrotvora. I da sve bude kao nekada...
Svima bih da stegnem ruku!
Boban Mikić je napomenuo da ima dovoljno novca za operaciju i boravak u Antverpenu i da se nekim dobrotvorima, koji su se u međuvremenu javljali da mu pošalju novac, zahvalio, ali je pomoć odbio.
Velika želja
- Znam kolika je bila želja mog oca da obezbedi sredstva za operaciju i pomogne mi. Jadan, zimus je umro od muke, razočaran i ubeđen da nikad neću progledati jer nemamo novca. Zato i želim, ako progledam, a hoću, da odem na njegov grob, upalim sveću i osvetlim put njegovoj napaćenoj duši - rekao je Boban. |
