Kuća sve opremljenija, ukućani sve zadovoljniji
Ristovac, nekada zagranično selo, danas deli vranjsku opštinu od bujanovačke. Uljuljkano u jutranjem suncu drema na brežuljcima. Vredni meštani izašli na polja, u baštama od kojih uglavnom žive, jer sve fabrike, kako kažu, u kojima su radili su propale.
Iz velikog, još neograđenog dvorišta Petkovića, nekada domske dece, Gorana, buregdžije, i Snežane, domaćice, čuje se i kokodakanje.
Očekuju reportere "Vesti" nestrpljivo, kao i donacije koje im donose od njima dobro poznatih dobrotvora. Nenad Glišić iz Kopenhagena poslao je 250 evra, što je bilo dovoljno za kupovinu dugo željenog i preko potrebnog frižidera.
U dogovoru s Petkovićima, frižider je kupljen u Vranju i dovezen kamionetom. Dok je vozilo ulazilo u dvorište, iz kuće se sa radija čula poznata pesma: "Aj, veseli se, kućni domaćine". Prvi se pojavljuje najmlađi član porodice trogodišnji Aleksandar i radoznalo zaviruje u kombi. Na licima Snežane i Gorana suze radosnice. Njihov dotrajali frižider, dobijen od meštana iz sela, više nije bio u upotrebi.
- Taman za seosku slavu. Bože, kako smo srećni! Hvala našem dobrotvoru, našem deda-Nenadu, hvala gospođi Kseniji i ostalima koji žele da nam pomognu da se skućimo - kaže nam Snežana dok se pozdravljamo.
Unosimo frižider. Petkovićima sve to deluje nestvarno. Zimus su od novca donatora kupili šporet na drva smederevac, imaju nove prostirke, sad je je stigla zavesa, tepih... I sve to od Ksenije Naumović iz Ciriha. Da upotpuni slavlje pred Svetu trojicu koje će prvi put slaviti u svojoj kući.
- To je slava mog dede po ocu i predaka koji od starina naseljavaju ove prostore. Pokojnog oca ne želim da spominjem jer je mene i sestru ostavio na sokaku, raščupane, uzneverene i da nismo završile u Domu umrle bismo od studi u nekoj od brazdi na okolnim njivama gde smo se krile. Želim da u kući mojih predaka ne utuli slavska sveća i kandilo, a Goran se sa tim slaže i puno nam je srce. Ni on u svom planinskom selu Čestelinu nikad nije imao prilike da se raduje niti seoskoj niti krsnoj salvi. Ispunila nam se želja da krenemo da slavimo naše svece, da nas Bog i oni čuvaju, a posebno naše male anđelčiće, Nemanju i Aleksandra, da nikad ne dožive sudbinu kroz koju smo mi prošli - rano detinjstvo u suzama, gladi i fizičkom zlostavljanju - priča s tugom Snežana.
Biće i hrane
Aleksandar i Nemanja žele da se slikaju pored frižidera. Iako mali, shvataju neophodnost ovog aparata u domaćinstvu, ali je to i dečja radost što se pred njihovim očima ostvaruje želja roditelja koju su često slušali. Frižider neće zadugo biti prazan jer je od donacije kojom je plaćen ostalo 20 evra, dovoljno da se hranom napuni bar jedna polica.
|
Ova mlada žena raduje se svakoj novoj stvari koju unose u kuću i tako se polako ostvaruju njihovi snovi iz godina provedenih u domu.
- Uređujemo te dve sobe koje imamo. Ako bog da, sledeći put kupićemo novi električni šporet i zameniti stari koji je dotrajao, a koji smo, takođe, dobili na poklon od komšija. Mladi smo, biće vremena da jednog dana krenemo da uradimo i kupatilo, mada je to skupo, ali jedno po jedno i biće. Najvažnije je da se slažemo i volimo, da imamo veliku volju i želju da stvorimo dom i normalnu porodicu u kojoj će naši sinovi bezbrižno odrastati - navodi Snežana.
POZIV DONATORIMA
|
Spremaju se za slavu koja nije samo njihova krsna nego i seoska. Kupiće malo mesa, nešto za meze, napraviće tortu. Gostiju neće biti mnogo, doći će neko od komšija da im čestita, jer i oni slave. Glavni gost biće Snežanina tri godine mlađa sestra 32-godišnja Vanja, sa kojom je odrasla u Domu.
- Ona se udala u moravskom selu Donje Terbešinje blizu Vranja, u vrednu i radnu poljoprivrednu porodicu. Za sad nema materijalnih problema, izrodila je troje dece i mnogo mi je drago. Veoma smo vezane jedna za drugu i ne bih mogla da podnesem da loše živi. Pozvaću ih da nam budu gosti, milo mi je jer će i ona doći u kuću svojih predaka na slavu koju kao kroz maglu pamtimo kad je slavio deda. Goran će umesiti najbolju vrstu bureka, pa ćemo upotpuniti trpezu - priča Snežana.
Ostavljamo Petkoviće u njihovom porodičnom domu, obasjanom radošću zbog tako vrednih poklona i iskrenih prijatelja. Svako se vraća svojim obavezama. Snežana odlazi da pomuze kozu kako bi deca doručkovala, Goran se sprema da krene na posao, mališani da se igraju i pokušaju da urede dvorište. Sa radija odjekuju pesme...
