Neka Spasovdan bude Kristinin drugi rođendan

Dok su novinari Humanitarnog mosta pisali poruku Zoranu Milutinoviću iz Leposavića, koji je već puna četiri meseca u Rimu gde njegova 12-godišnja ćerka Kristina, obolela od leukemije, čeka transplantaciju kostne srži, on se pojavio na vratima našeg beogradskog Dopisništva. Po opuštenom koraku i osmehu bez grča bilo je jasno da nam donosi dobre vesti. Ni njemu nije promaklo prijatno iznenađenje na našim licima.

SUSRET POSLE POLA GODINE:
Kristina sa mlađim bratom Bogdanom

Poštujući novinarska pravila, najpre smo našeg sagovornika upoznali sa podatkom da je Kristina i dalje u žiži pažnje naših čitalaca, što govori i donacija vredna 400 australijskih dolara stigla od stalnog anonimnog donatora iz Karltona, dela Sidneja, a što je i sadržaj poruke u čijem pisanju nas je prekinuo.

Nakon što se Zoran Milutinović zahvalio zemljaku na dragocenoj pomoći usledio je niz naših pitanja, na koja je, bez zadrške, odgovarao. Prvo je bilo da li njegov tako brzi ponovni dolazak u Srbiju znači da je od njegovog 17-godišnjeg sina Stanka uzeta kostna srž i da ga je dopratio do Kosova da se vrati u školsku klupu, pokuša da nadoknadi propušteno gradivo i završi razred?

- Razlog mog ponovnog dolaska je mlađi sin, šestogodišnji Bogdan. Pri našem poslednjem rastanku prošlog meseca bio je naprosto očajan.

Teško mu je da shvati zašto samo on nije sa nama, zašto je tako dugo odvojen, pre svega od majke i sestre. Nije ih video znatno duže od četiri meseca, zapravo od jesenas kada se Kristini bolest vratila i započela lečenje u Beogradu. Stanka i mene povremeno je viđao. Međutim, to je za dete njegovog uzrasta mala uteha. Stoga sam odlučio da se vratim po njega čim sredim papire - odgovorio je Zoran Milutinović.
 

Rekao nam je i da je Kristina znatno bolje i da je uveren da će transplantacija biti obavljena do kraja ovog meseca.

- Bogdanovo prisustvo mnogo će joj značiti, kao uostalom i svima nama. Ništa nije važnije od zdravlja i porodice na okupu. Za ovo drugo smo se izborili. Samo nam ostaje da sada svi zajedno pobedimo Kristininu bolest - govorio je otac Zoran.

U toj borbi sa nevidljivim neprijateljem svi članovi porodice imaju svoja zaduženja. Majka se ne odvaja od ćerke, posebno u danima kada prima hemioterapije, oseća mučninu, vrtoglavicu, bolove koji sevaju celim telom. Nikakve tablete ne pomažu bolje od milovanja majčine ruke, nijedna reč lekara ne deluje ubedljivo kao očeva šala, a saznanje da će joj rođeni brat dati deo sebe čini je obaveznom da živi i iz dana u dan dokazuje da i ona njega istom snagom voli i da bi, da je situacija obrnuta, za njega isto učinila.

Mali Bogdan, čitamo u pismu stiglom nekoliko dana po dolasku u Rim oca i mlađeg sina, predstavlja veliko pojačanje sestri, bratu i roditeljima. S njegovim dolaskom, sve je krenulo nabolje, kao da je pred snagom njegove želje da se porodica kompletna vrati na Kosovo i nikada više ne razdvaja, podmukla bolest ustuknula.

"Kristina je započela poslednju predtransplantacionu terapiju, kombinovanu hemio i zračnu. To će trajati desetak dana. U međuvremenu Stanko će dati kostnu srž i sve će biti spremno za spasonosni hirurški zahvat do 24. maja. Slučaj je hteo da na Spasovdan, veliki pravoslavni praznik, bude zakazana transplantacija. Uz naše molitve i pomoć Gospoda Boga, verujemo da će sve ovo prođi u najboljem redu", napisao je u pismu iz Rima novinarima Humanitarnog mosta brižni i neumorni otac bolesne devojčice Zoran Milutinović.