Goreće samo slavska sveća
Sedamdesetdvogodišnjem Ranku Majstoroviću iz Omarske kod Prijedora nakon dve godine uključena je struja, koju mu je Elektrodistribucija isključila zbog velikih dugovanja i još većih kamata, koji su bez dvogodišnje potrošnje dostigli visinu od 5.600 KM, oko 2.800 evra.
Zahvaljujući pre svega humanim ljudima, čitaocima "Vesti", ovom, bolešću, dugogodišnjom nemaštinom i teškim životom iscrpljenom čoveku konačno je u kući zasijala sijalica.
- Moja zahvalnost je prevelika i zato je ne mogu izraziti, jer za nju nemam dovoljno reči. Ono što ja u ovom trenutku osećam ne mogu izreći... - kaže kroz suze radosnice Ranko Majstorović i nastavlja:
- Mislio sam da u mojoj kući nikada više neće zasijati, jer kamate su rasle, zbog čega se dug gomilao, a ja sve bolesniji i siromašniji. Zato veliku zahvalnost dugujem Dosti Miki Bauer iz Frankfurta koja je organizovala za mene akciju prikupljanja pomoći u Nemačkoj i sama dala od svoje penzije, iako je invalid, 750 evra. Hvala i svim drugim ljudima koji su mi pomogli iako me ne poznaju, ali su razumeli moju muku i sirotinju. Hvala i novinarima "Vesti" jer da nije njih i njihovog pisanja i objavljivanja priče o meni, dobri ljudi ne bi saznali za moju muku i pomogli mi.
Finansijski izveštaj
Od ukupnog duga od 5.600 maraka, Ranku Majstoroviću otpisane su kamate u iznosu od 2.020 KM. Da bi mu bila uključena struja morao je da uplati 10 odsto duga odnosno 545 KM, a ostali dug od 2.880 KM podeljen je na 48 rata po 60 KM mesečno.
|
Ranko Majstorović se priseća šta je sve radio i kuda je išao i molio da mu uključe struju. Ništa nije vredelo dok se dug ne izmiri, a on od svoje penzije to nikad ne bi uspeo.
Posebno mu je drago što je ponovo dobio struju zbog 12-godišnjeg unuka Marka, koji živi s njim i svojom bolesnom majkom, Rankovom ćerkom.
POZIV DONATORIMA
|
- Moj unuk je rekao: "Deda, zahvali se u moje ime svim tetama i čikama koji su nam pomogli da platimo struju i da nam je ponovo uključe. Meni je bilo dosadilo da u komšiluk idem da učim i pišem zadatke" - priča Ranko drhtavim glasom i dodaje:
- Unuk se stideo svojih drugova, bilo ga je sramota što nam je isključena struja. Kada mu drugovi i drugarice kažu da će doći kod njega, on im je stalno ponavljao da neće biti kod kuće, da mora nekud da ide, samo da ne bi došli i videli da nema struje. Govorio mi je: "Deda, to da nemamo struju znamo samo ti, mama i ja i nekoliko komšija. Ja se moram sakriti kada dođu novinari da me ne bi slikali i da me drugovi ne bi videli u novinama, jer ne bih živ ostao od njihovog zafrkavanja."
Majstorovići su posebno srećni što će struju imati i za svoju krsnu slavu Markovdan, kako bi je mogli dostojno obeležiti. Iako za stolom neće biti oni koji su zaslužni što će u njihovoj kući ubuduće goreti samo slavska sveća, oni će biti počasni gosti u mislima i srcima ovo troje mučenika.
Skromno, ali redovno
Osim navedenih donacija, Ranku Majstoroviću uručeno je i 40 evra mladog zemljaka koji takođe želi da ostane anoniman. Rodom je iz Republike Srpske, a živi i radi u Nemačkoj i svakog meseca slaće novčanu pomoć u istom iznosu. On to čini već godinama, a jedan od njegovih trenutnih štićenika je i Dejan Milošević iz Vranja, oboleo od vijetnamskog sindroma, koji se kao dobrovoljac borio za stvaranje Republike Srpske. U kratkom pismu je poručio Ranku:
|
