Veliki kamen pao sa srca

Nije bilo lako Jeleni Prijović iz Kragujevca da 16 godina sačuva nadu da će njen sin Aleksandr, rođen sa spunom bifidom, deformitetom kičmenog stuba i moždine, moći da ustane iz invalidskih kolica i bude osposobljn za što manju zavisnost od drugih lica. Nije joj bilo lako ni da sačuva veru u ljude dobre volje iz dijaspore jer su od poslednje donacije čitalaca "Vesti" prošle pune dve nedelje.

Vraćena nada: Aleksandar Prijović sa majkom

 

- Za svaki korak nabolje mog Aleksandra borila sam se kao lavica. Kad je on postao svestan svog invaliditeta, postao mi je saborac. Bilo je to olakšanje, s jedne strane, jer smo jedno drugo napajali nadom i snagom. S druge strane, srce mi je pucalo što svoju energiju troši po bolničkim sobama, operacionim salama i rehabilitacionim centrima umesto na sportskim igralištima, ekskurzijama, letovanjima i zimovanjima sa drugarima - priča Jelena Prijović koja se odrekla posla i karijere da bi sina negovala, u školu otpremala, proučavala medicinsku literaturu i borila se da on bude podvrgnut svakoj novoj metodi u lečenju bolesti s kojom je rođen i zbog koje je sedam puta operisan.

Ni do lekara van mesta stanovanja, pa ni van granica Srbije nije bilo lako stići, a kamoli obezbediti sredstva jer četvoročlana porodica živi od 40.000 dinara koje u trgovini zaradi otac Milojko. Ipak, majka Jelena uspela je u januaru da obezbedi 11.700 evra i sina odvede na operaciju u Minhen, koja bi trebalo da garantuje uspeh presađivanja matičnih ćelija, najnovije metode u podizanju na noge nepokretnih bolesnika.

Ali, da bi se do željenog cilja stiglo, potrebno je da se obavi i druga operacija na istoj klinici, za koju je potrebna ista suma. I podrška ljudi do čijih srca je stigao vapaj ove nepokolebljive majke ili osmeh dečaka kome je život mio ma koliko nemilosrdan prema njemu bio. Potrebna je podrška ljudi kao što je Miroslav Savić, penzioner iz Luksemburga, koji je poslao na kućnu adresu Prijovića 100 evra ili najava pomoći bračnog para Ćelović iz Minhena.

- Donacija Miroslava Savića stigla je u trenutku kad sam pokušavla da se setim bar jednih vrata na koja do sada nisam pokucala. Hvala mu na donaciji i vraćenoj nadi da će akcija Humanitarnog mosta i za mog sina biti uspešna, kao i predstojeća operacija - rekla je Jelena Prijović.

A da su im Humanitarnim mostom krenuli u susret ljudi velikog srca, šireći ruke kako bi ih primili u zagrljaj, uverila se porodica Prijović posle pomenutog telefonskog poziva iz Minhena.

- Nermina i Feriz Ćelović su rodom iz Priboja, gde smo i mi živeli do preseljenja u Kragujevac. U to vreme se nismo poznavali, ali sećanja na grad na Limu zbližila su nas je još u Minhenu. Pozvali su me da kažu da osim lične donacije i donacije Muje Salkanovića, takođe Pribojca, mogu da računam i na znatniju sumu. Oni su se obratili na adrese svih zemljaka iz rodnog kraja i pozvali da udruženim snagama pomognu da se prikupi novac i Aleksandar što pre dođe na operaciju u Nemačku - nastavlja Jelena Prijović, puna nade da ni ovaj poziv neće ostati bez odgovora.

Iako bi operacija trebalo da bude obavljena u junu, šest meseci nakon prve, majka Jelena već je pomirena da do tada neće biti prikupljeno neophodnih 11.700 evra. Ali, to je ne baca u očaj. Godine borbe sa sinovljevom bolešću su je naučile da za savladavanje prepreka treba mnogo strpljenja, upornosti i vere u uspeh. Ona ih ima i zato je uverena da će se novac skupiti i da će operacija biti uspešna i pored prolongiranja optimalnog termina.