Na uskršnjoj trpezi pečeno prase

Kad padne kiša, do rudara Dobrivoja Zdravkovića, njegove supruge Sunčice i sinova Dalibora, Željka i Miloša u selu Korbevcu kod Vranjske Banje nije lako doći. Prolazi se kaljavim putem i prelazi preko potočića koji zna da nabuja i bude opasan. Ipak, gazimo vodu i nastavljamo peške u brdo do njihova kuća, u stvari ozidane jedne sobe od 20 kvadrata.

ZA SVAKOG PONEŠTO: Majka Sunčica sa sinovima

 

Svi su, osim Dobrivoja koji je u rudniku, kući jer smo javili da stiže kofer stvari koje je poslao Đorđe Čordašević iz Toronta. Dočekuju nas ispred vrata, sa gumenim čizmama na nogama, širokog osmeha.

- Dobro nam došli! Ove godine i mi u radosti dočekujemo Vaskrs. Naši dobrotvori su nam poslali garderobe da narednie dve-tri godine nećemo morati ni paru da izdvojimo, a nećemo ići goli i bosi - kaže Sunčica.

Iako su i pre ove pošiljke dobili obuću, oko kuće nose čizme zbog blata koje se lepi i jedva skida.

- Kada pođemo u školu, patike ponesemo u najlonskoj kesi, a na noge obučemo gumene čizme. Tek, dole kod asvaltnog puta, ima skoro dva kilometra odavdde, kod jednog prijatelja u štali promenimo obuću. Tako u novim patikama odlazimo u učionicu, onim koje su nam poslali naši dobrotvori, i srećni smo! Veliko hvala svima koji su nam pomogli da uredni, čisti, u novim stvarima odlazimo u školu - ističe Dalibor.

Ulazimo u sobu, u šporetu puckerta bagrem. Toplota se širi dok napolju pada dosadna kiša. Otvaramo kofer deda Đorđa koga smo od težine jedva dovukli. Prepun je stvari za decu i odrasle. Ima tu svega. Raduju se Zdravkovići. Probaju, viču: "Kako je deda Đorđe znao koji broj nosimo?" Sunčica se posebno raduje sapunima i šoljama za kafu.

- Što bismo voleli da je sad sa nam deka Đorđe, pa da popijemo vranjansku tatli kafu. To je meraklijska, koja se lepi za srce i dušu - kaže Sunčica.

Zdravkovići nam pokazuju i dve kutije sa stvarima koje su u međuvremnu dobili preko pošte u selu. Jedna je od dobrotvora iz Danske, a druga iz Australije, na kojoj piše da je pošiljalac gospodin Slavoljub Antić.

- Hvala im, ima i tu lepih stvari koje ćemo sa uživanjem da nosimo. Do sad što je stizalo, od svih dobrotvora, najviše je bilo za zimski period. Radujemo se jer narednu zimu spremno dočekujemo. Neće biti smrzavanja u pletenim džemperima i bluzama. Deca su nosila rašivene i pocepane jakne, a sad će sve imati novo i najvažnije biće im toplo - ističe Sunčica.

Dobrivoje je na poslu, radi u rudniku Grot u Krivoj Feji gde se vadi ruda iz utrobe planine Besne Kobile.

- Radi po smenama, uglavnom u trećoj, kao više se plaća, ali plata ne prelazi 20 hiljada dinara.. Toliki posao, a plate male - uzdiše Sunčica..

Spremaju se da skromno proslave Vaskrs. Imaju desetak kokošaka i nakupili su jaja za farbanje. Tradicija mora de se ispoštuje. Kupiće i mesa, retko ga jedu, ali praznik je i to veliki i mora da se na stolu nađe sve po svim propisima.

- Dobrivoje je bio u planinskim selima koja su oko rudnika i pogodio je jedno omanje prase. Nemamo novca, ali odradiće prase sa decom, leti kad treba da se kose livade i sakuplja seno. Važno da ćemo imati pečenicu. Ne možete da verujete koliko se radujemo! Deca su željna, zaboravili su ukus prasetine. Ne mogu da setim kad su je jeli. Hvala Bogu da smo živi i zdravi i biće svega. Hvala svim našim dobrotvorima, čitaocima "Vesti" koji su nam ispunili srca srećom, vratili dugove i dali vetra u leđa da krenemo da radom nešto i stvorimo. Od para koje smo ranije dobili kupili smo svinju od 50 kila i hranićemo je za zimu. Biće mesa da se stavi u jelo, a ne da se smenjuju prazan pasulj i pečen krompir, kao da je post cele godine - kaže nam na rastanku Sunčica.

Vrćamo se kaljavim putem do kola pored potoka. Nadošla voda već je zahvatila prednji točak. Uspevamo da ga rukom izvadimo i krenemo natrag prema Vranjskoj Banji i Vranju.