U prave ruke i u pravo vreme

U drugoj polovini februara održan je turnir u malom fudbalu u Milvokiju, državi Viskonsin u Sjedinjenim Američkim Državama, gde postoji nevelika srpska zajednica. Tim Orhtodox United Serbian zauzeo je prvo mesto i novčanu nagradu od 1.000 američkih dolara. Za igrače nije bilo dileme na koji će način novac utrošiti. Jednoglasno je odlučeno da se uputi jednokratna novčana pomoć za pet porodica na Kosovu i Metohiji.

Stub porodice: Ljiljana Stanojković sa decom

 

Iako su "Vesti" pune tragičnih životnih ispovesti kosmetskih Srba, a za lečenje ili puko preživljavanje vođene mnoge akcije, pobednički fudbalski tim obratio se novinarima Humanitarnog mosta s molbom da im predlože najugroženije porodice sa kojima su želeli da stupe u direktan kontakt i pošalju novac na kućnu adresu.

Naravno, u našoj rubrici prostor je rezervisan za one koji su za medicinu još uvek nepoznanica ili kojima, zbog nestašice lekova i neposedovanja savremenih aparata i hirurških instrumenata, lečenje u našoj zemlji nije moguće. Svi oni su iz istog socijalnog sloja. Ako neko u porodici radi, onda je zarada nedovoljna da se od nje mesec preživi, a neretko živi se i od socijalne pomoći koja ne samo da je mala nego je i neredovna.
 

Ali, kako od goreg uvek ima gore, fudbalskom timu iz Milvokija, naše gore listu, poslali smo predloge i oni su ih sve prihvatili.

Prva na toj suzama ispisanoj listi je 12-godišnja Kristina Milutinović iz Leposavića. Ova devojčica obolela je od leukemije pre šest godina. Nakon dugog i mučnog lečenja činilo se da je više ništa ne može izvesti iz carstva zdravih vršnjaka. A onda, kao grom iz vedra neba, pritajena neman počela je da joj crpi snagu, a njene roditelje bacila u očaj. Brzom akcijom, započetom na Kosovu, nastavljenom širom Srbije, a završenom uključivanjem dijaspore, prikupljeno je 155.000 evra i Kristina je početkom februara otputovala u Rim gde će joj biti presađena kostna srž koju joj daruje 17-godišnji brat Stanko.

Brat daje koštanu srž: Kristina i Stanko Milutinović

 

Dogovorom sa roditeljima, donatori iz Milvokija uplatili su 200 američkih dolara na račun otvoren za lečenje njihove mezimice.

Donacija u istom iznosu poslata je Slavici Devidžić iz Zvečana. Ova samohrana majka, čija je duša puna rana, preživela je pogrom 17. marta 2004. godine i sa suprugom i šestoro dece proterana je iz svog sela u ovu varošicu. Ubrzo ostaje udovica, bez krova nad glavom i redovnih mesečnih prihoda. Godine prolaze, deca rastu, a ona, tek prešla 40, preživela je više nego neko za 100 godina. Ni onima koji nisu na svojoj koži spoznali šta znači kletva "Dabogda imao pa nemao", ni onima koji ne strahuju za bezbednost najmilijih, nije lako svojoj deci biti i otac i majka. Zato je ova donacija otišla u prave ruke, kao i ona namenjena njenoj sunarodnici i sapatnici Ljiljani Stanojković iz sela Sušice kod Štrpca, koja je na svet donela desetoro zdrave dece.

Istina, platni promet sa pojedinim delovima Kosova, pre svega enklavama, otežan je, pa su novinari Humanitarnog mosta preuzeli na sebe obavezu da 550 dolara (protivrednosti u domaćoj valuti 44.958 dinara) proslede ovoj i još dvema porodicama.

- Sam Bog nas je spojio s vama, a preko vas s najboljim ljudima. Mama je odvela tatu kod lekara, a i ona nije dobro, ima gušenja, previše radi i baš se brinem za nju. Ako ona padne, pašće cela kuća. Ja sam ostao da čuvam mlađu braću i sestre i okrenuo sam broj vašeg Dopisništva da vam se izjadam, a vi mi kažete da sutra podignemo malo manje od 15.000 dinara! Kad mama čuje odmah će joj biti bolje. Za tatu ne mogu ništa da kažem. Od povrede glave potpuno se promenio. Najviše spava iako je u naših 30 kvadrata uvek bučno - pričao je 17-godišnji Jovica, najstariji sin Ljiljane i Radovana Stanojkovića, koji nastoji da preuzme na svoja nejaka pleća obaveze glave porodice i bar sačuva majčino zdravlje.

U opštini Štrpce je i selo Berevce gde živi šestogodišnja Karolina Janićević sa roditeljima, bakom i dekom. Svoju donaciju preuzeće kada posle Uskrsa dođe u Beograd na petu govornu rehabilitaciju i resocijalizaciju za koje su joj sredstva obezbedili ljudi dobre volje sa svih meridijana. Da nije bilo tako, Karolina bi ostala zatočenik tišine uprkos kohlearnim inplantatima koji su joj ugrađeni kada je imala tri godine i za koje je Fond zdravstvene zaštite izdvojio 20.000 evra. Ali, majka Jelena i otac Jadran nisu mogli da uštede 3.600 evra koliko je potrebno za jednogodišnju postoperativnu rehabilitaciju dece kojima je sluh na ovaj način vraćen.

Uči da govori: Karolina Janićević

 

Za razliku od Karoline koja će svoj hendikep pobediti, 11-godišnjem Nikoli Joviću iz Kosovske Mitrovice beli štap će trebati do kraja života. Bio je devetomesečna beba kada su mu oba oka amputirana zbog malignog tumora. Početkom aprila i ovaj mališan će doći u Beograd na kontrolni pregled i preuzeti novac svojih novih dobrotvora i novih članova velike porodice Humanitarnog mosta.