Za zdravlje ćerke i čist obraz roditelja

Dok 12-godišnja Kristina Milutinović iz Leposavića, obolela pre šest godina od leukemije, leži na jednoj od najpoznatijih rimskih klinika, podvrgnuta predtransplantacionim pripremama, pod budnim okom lekara je i njen 17-godišnji brat Stanko. On će sestri dati kostnu srž za presađivanje i tako joj život spasti.

Majka Stanka i otac Zoran takođe su u Rimu. Dan začas prođe jer su sa decom, ali noć se oduži i jedna briga smenjuje drugu. Oboje strahuju od časa kada će im se deca naći u hirurškoj sali, odbijaju od sebe misao da može biti komplikacija dok Kristinin organizam prihvati najvredniji dar koji može brat sestri da da.

Majčine misli odlutaju i u Leposavić gde je ostalo njeno najmlađe čedo, petoipogodišnji Bogdan koga bi najradije držala u zagrljaju i toplinom njegovog osmeha grejala studen koja joj struji venama.

Osvojila zemljake: Porodica Milutinović

Naravno, mali Bogdan nije pošao sa porodicom jer za boravak u Rimu male bolesnice, donora organa i roditelja, po zakonu obaveznih pratilaca, još nisu prikupljena sva sredstva.

Na račun klinike uplaćeno je 124.000 evra, a razlika do pune cene, koja iznosi 154.000 evra, najviše brine glavu ove porodice Zorana Milutinovića koji je za naše čitaoce postao simbol očinske ljubavi i spremnosti na borbu do poslednje kapi krvi za isterivanje nevidljive nemani iz tela ćerke i povratak zdravlja i sreće u porodično gnezdo koje su pre mnogo vekova njegovi preci svili na izvorištu srpstva.

Iako bi trebalo da su novčani problemi na poslednjoj lestvici briga Milutinovića, oni nalaze put i poput crva rovare čak i po lepim glavicama Kristine i Stanka koji će uskoro biti brat i sestra ne samo po krvi koja teče njihovim venama, već i ovim rimskim danima.

Na sličan način uvećava se i porodica Milutinović. Sa našim čitaocima neće ostati vezani krvnim vezama nego onim ljudskim, po mnogima čvršćim i pouzdanijim od rodbinskih. Tako je svoje mesto u familiji Milutinović našla i Dosta Miki Bauer iz Frankfurta, jedna od najvećih dobrotvorki rodom sa naših prostora. Ona je poslala 100 evra uz pregršt dobrih želja.

- Vi znate mene... Suze mi poteku i ja znam da od penzije moram izdvojiti novac i poslati onom zbog kog mi srce lupa kao da će iz grudi pobeći. Gledam malu Kristinu, gledam Stanka i pitam se zar su morali tako mladi da saznaju koliko je tanka linija između života i smrti. Naravno, nadam se najboljem, kao i njihovi roditelji.

Pročitala sam da je prikupljeno 124.000 evra i da je Kristina već u Italiji. Nadam se brzoj i uspešnoj trasplantaciji. Ovim skromnim darom želela sam da pokažem roditeljima da nismo zaboravili da njih čeka još veliki posao, a to je da se isplate bolnički i pokriju drugi troškovi boravka u Italiji. Neka moj prilog bude podsetnik i drugim zemljacima iz dijaspore.

Pomogli smo Kristini da ode na trasplantaciju, pomozimo i njenim roditeljima da je čista obraza vrate izlečenu na Kosovo - poručila je Dosta Miki Bauer, koja tvrdi da je najosetljivija za dečje boli.

Sa porodicom Lavrnja iz Sidneja, od koje je stiglo 200 australijskih dolara, nismo razgovarali, ali iz pisma koje je stiglo nije teško zaključiti da isto osećaju i na sličan način razmišljaju kao Dosta Miki Bauer. I oni su učesnici mnogih akcija Humanitarnog mosta, a donaciju za Kristinu Milutinović šalju s dubokom verom da će je Bog čuvati i da će se kući zdrava vratiti.

Porodica Lavrnja takođe se nada da će se u obezbeđivanje novca za spas života jednog nevinog deteta uključiti i drugi ljudi dobre volje u skladu sa svojim mogućnostima.