Božić slavili, donatore blagosiljali
Dva dana pred dolazak Nove godine na ove naše balkanske prostore, stigla je posredstvom Redakcije "Vesti" u Sidneju donacija vredna 1.540 australijskih dolara koju su članice Kola srpskih sestara pri Crkveno-školskoj opštini "Sveti Nikola" iz Brizbejna uputile dvanaestočlanoj porodici Stanojković iz sela Sušići kod Štrpca.
Uz novčani prilog stiglo je i prigodno pismo u kome između ostalog piše:
"Dragi u Hristu, nadamo se da ste svi dobro i zdravo. Mi, Srbi iz CŠO "Sveti Nikola" iz Brizbejna u naselju Vajkol, saznali smo čitajući "Vesti" za vašu sudbinu, koja je posebno ganula članice Kola srpskih sestara. Naša srca uoči Nove godine i Božića kucaju zajedno sa vama i želimo da ovom skromnom pomoći učinimo da bar ove praznike provedete lepše i toplije nego prethodne. Sa Božjom pomoći i uz dobre ljude, vi Stanojkovići nećete biti zaboravljeni, a desetoro vaše dece će ostati kao simbol srpstva na Kosovu... "
Reporteri "Vesti" odmah su prosledili ovaj dar na prag Stanojkovića koji žive u kućerku od svega 30 metara kvadratnih, sagrađenom od oplate, a ne čvrstog materijala.
- Ovo je zaista neverovatno! Kažete da je toliko novca stiglo odjednom? Kako da se zahvalimo svim tim dobrim ljudima? Želim da znaju da smo im do neba zahvalni... Možemo li kako da im se odužimo?... Poželite im u vašim novinama, a u naše ime mnogo zdravlja, sreće, lepih trenutaka... Neka ih sve Bog dragi čuva. Verujte, pričam sa vama, novac gledam svojim očima, a opet mi je još teško da poverujem da je sve ovo java, a ne samo puki san. Toliko nam je dobrih ljudi u poslednje vreme priteklo u pomoć, da se pitam čime smo to zaslužili. Pomogli su nam da koliko-toliko stanemo na svoje noge, da nikom više ne dugujemo ni dinara. Kada imate desetoro dece, svaka para je više nego dobrodošla da bi se podmirile njihove najosnovnije potrebe. Iako mnogo vodim računa, svaka donacija koja stigne kratko se zadržava u rukama - ispričala je majka Ljiljana, stub kuće Stanojkovića od kada joj je muž bolestan.
Da nije bilo čitalaca "Vesti" i da su Stanojkovići morali da čekaju socijalnu pomoć, ova hrabra mati ističe da nije sigurna da bi njena porodica opstala. Dobijenim novcem lečen je teško povređeni Radovan, koji je već duže od godinu dana prikovan za postelju, hranjena su deca, oblačena, opremana za školu, vođena kod lekara. Kupovana su drva za ogrev.
Blagodeti dobročinstva zemljaka iz dijaspore nisu osetili samo 18-godišnja Zorica, 17-godišnji Jovica, 12-godišnji Nenad, 11-godišnji Andrej, 10-godišnja Andrijana, devetogodišnja Natalija, šestogodišnji Darko, petogodišnji Jugbogdan i dvogodišnja Anđelija, nego i najstarija Ankica, koja ima 19 godina i već je udata. Danas je desetoro dece Ljiljane i Radovana mnogo spokojnije. Polako bledi sećanje na mokre noge zbog pocepanih cipela, studen u kostima koja je ulazila kroz isprane i istanjene jakne i pantalone, noći kad su bez večere odlazili na počinak i od gladi nisu mogli da usnu.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Nadaju se da će tako iz sećanja nestati i raniji božićni praznici, kad su sedeli oko stola na kome od mesa ni traga bilo nije i kada su u crkvi Svetog Đorđa moli Boga samo da ih nagradi hlebom i mlekom za život u slozi i ljubavi, uprkos nemaštini.
- Bogatstvo su deca i prijatelji, a ne pare i palate. Tako mislimo Radovan i ja, tako smo i decu naučili. Ali, pred Bogom se ne treba pretvarati. Deo donacije koju smo dobili utrošili smo da Badnji dan i Božić proslavimo kako nikad nismo. Jovica je, umesto oca, badnjak doneo iz šume, a na stolu zdela do zdele posnih jela, od čorbe i sarme do pita i salata. Ribe je čak i ostalo, ne zato što sam je previše kupila nego su se deca nje očima najela. Celog dana udisala su mirise dok sam je pržila i na tanjire ređala - opisivala je Ljiljana Stanojković novinarima Humanitarnog mosta bogatu proslavu Badnje večeri u svom skromnom domu, a onda požurila da servira božićnu trpezu.
Pečeno prase, uz obilje kolača koje je sama ispekla, čekalo je da bude isečeno na sitne komadiće. Pre nego što se lati posla morala je, kako kaže, da se zahvali dobrotvorima iz Australije:
- Hvala vam, braćo i sestre, što ste nam omogućili da Božić proslavimo kako smo celog života priželjkivali, okupljeni oko punog stola, s mirom u duši, ljubavlju u srcu i suzom radosnicom u oku.
Stigao i Božić Bata
- Kupila sam i poklone za svih desetoro dece. Ništa veliko i skupo. Svako je dobio kesu sa malo slatkiša i puno voća, curice šnalicu za kosu, dečkići kapu, oni najmlađi igračku. Nisu ni blizu onima koje su im slali u paketima donatori, ali oni su presrećni. Jugbogdan se ne odvaja od plastičnog autića, Darko ne ispušta iz ruku slikovnicu, a Anđelija prvo prinese zalogaj lutki, pa ga stavi u svoja usta. Na kesama slika dede u crvenoj kapi i sa dugom bradom pa od jutra raspravljaju da li je Deda Mraz ili Božić Bata. Milina ih slušati. Pripremili smo poklon i za Ankicu i zeta. Jedva čekam da joj vidim lice. Luče majčino, u sirotinji se rodila, u sirotinju se i udala. Trudna je. Kažu da kako Božić počne, takva će biti cela godina. Znači, nama će biti berićetna - kaže Ljiljana Stanojković.
|
