Hvala Petroviću kao rođenom bratu

Naš čitalac iz Karltona, čije je prezime Petrović, sve češće je na stranicama Humanitanog mosta. Ovog puta beležimo reči zahvalnosti Nazifa Karišika iz Trijebinja na Pešteru kome je poslao 200 australijskih dolara.

Pravićemo kuću: Nazif Karišik sa decom

 

- Danas se retko čuje za nekog da je samohrani otac i to petoro dece. Pitam se zašto je to prokletstvo stiglo mene? Da me supruga nije ostavila i da je nastavila da kuva i brine o kući, ja bih kao i uvek išao u nadnicu i donosio dovoljno da se preživi i ne bi nam trebala tuđa pomoć. Nikad nismo bili bogati, niti ćemo biti, ali moramo živeti... Drago mi je što ljudi iz inostranstva, među kojima je i ovaj gospodin Petrović, shvataju koliko je teško biti deci i otac i majka i što mi tu dvostruku ulogu olakšavaju - rekao je Nazif Karišik po prijemu donacije - Hvala ti Petroviću kao rođenom bratu!
 

Novac će ostaviti gde i prethodno stigle novčane priloge i pokušati da sagradi pristojan dom za svoje petoro dece, 10-godišnjeg Ermedina, osmogodišnjeg Elvisa, šestogodišnju Enisu, petogodišnju Elmu i jednoipogodišnjeg Samira.

- Od kada su Samira uzeli Hafiza i Hajro Hadžajlić iz Sjenici da bi pomogli, a Ermedin naučio da brine o i mlađoj deci i održava ovaj kućerak u kome smo, ponovo radim od jutra do sutra i živimo od tog što zaradim. Samo ponekad uzmem od neke donacije hiljadu ili dve dinara i kupim ovoj nejači malo voća i poneki slatkiš. Odnesem čokoladu i Samiru kad odem da ga obiđem, ali Hajto i Hafiza ni da čuju. Kažu, nosi kući deci, on ima sve što mu treba, od hrane i pelena do ljubavi i nežnosti - reče Karišik i zaplaka od tuge što je morao da se odvoji od najmlađeg sina, što je najstariji morao preko noći da poraste, ali i miline što u svetu ima više dobra nego zla.