Jedan prilog i jedan poziv

Kada je Cvijeta Hiršmaner iz Beča pročitala na stranici Humanitarnog mosta priču o nevoljama 11-godišnjeg Mihajla Kukića iz Prijedora, kome je potrebna transplantacija rožnjače na oba oka, nije časila ni časa da mu uputi svoju pomoć. U Redakciju "Vesti" stigao je novčani prilog od 100 evra.

Preživeo dve transplantacije: Mihajlo Kukić sa majkom

 

- Kada sam saznala da Mihajlovi roditelji sami ne mogu da obezbede sumu od 5.000 evra koliko košta ovaj hirurški zahvat u italijanskom gradu Milanu, kako ne bi ostao bez vida posle svega što ga je snašlo od rođenja, verujte, srce mi se steglo. Zato se nadam da će ovaj moj skromni dar bar malo doprineti da se i drugi humani ljudi uključe u akciju i pomognu da Mihajlo ne ostane bez vida - rekla je u telefonskom razgovoru našim novinarima redovna učesnica u mnogobrojnim akcijama Humanitarnog mosta Cvijeta Hiršmaner.

Sudbina ovog mališana nije mogla da ostavi ravnodušnom ovu ženu dobrog srca iz mnogo razloga. Najveći od njih je što je Mihajlu još kao dvomesečnoj bebi na Institutu za majku i dete u Novom Beogradu utvrđeno da boluje od leukemije. Da bi se ovoj teškoj bolesti stalo na put, on je sa tri godine morao da bude podvrgnut transplantaciji kostne srži u Italiji, jer su sve druge terapijske metode iscrpljene. A, godinu dana kasnije izvršena mu je i transplantacija jetre oštećene od silnih citostatika.
 

Teška borba roditelja Sonije i Milenka Kukića za spas i ozdravljenje sina jedinca gotovo od njegovog rođenja, nažalost još uvek nije gotova. Jedan od kontrolnih pregleda ukazao je na to da Mihajlo ima teško oštećenje rožnjače na oba oka, takođe kao posledicu velikog broja hemioterapija, zračenja i jakih lekova koje još uvek pije. Zato su pre dve godine bili u Milanu, gde su obe transplantacije obavljene. Tada su im lekari savetovali da Mihajlo bude podvrgnut i trećoj - transplantaciji rožnjače.

- Nažalost, vid mu je iz dana u dan sve slabiji. Jedino rešenje je hirurški zahvat u Italiji, ali košta 5.000 evra. I to bez troškova hospitalizacije za koju se ne zna koliko bi trajala. Pošto sam po ceo dan sa Mihajlom kako bih mu terapiju dala na vreme, ali i kako bi zajedno učili, igrali razne društvene igre, jer on ne može da pohađa redovnu školu, tako i primećujem kako ubrzano gubi vid. I Mihajlo to zna, jer mu se u knjigama stalno "smanjuju" slova, brojevi, crteži predmeta... Ipak, uveren je, baš kao i mi, da će nakon transplantacije rožnjače sve ovo nestati kao rukom odneseno. Naravno i da će moći redovno da ide u školu sa drugarima, što bi njemu pričinilo najveću radost - priča Sonija, a potom dodaje:

- Želim da se od srca zahvalim toj divnoj dami iz Austrije na razumevanju i ukazanoj pomoći. Pošto je ovo prva donacija koja je stigla, gledamo na nju kao na dobar znak, a naravno i uspešan početak akcije. Isto tako moram reći da nam se, od kada se priča o našim nevoljama našla u "Vestima", javio i jedan dobri čovek iz Nemačke, rodom iz Doboja koji se raspitivao o Mihajlu. Hvala mu unapred na pomoći, ali i samoj želji da nam pomogne.

Troškove za transplantaciju kostne srži i jetre u Italiji za Mihajla je snosila regija Lombardija. Sada traže donatore za transplantaciju rožnjače među zemljacima, a porodica Kukić novac za operaciju svog sina nema, niti može sama da obezbedi, baš kao ni za prethodno lečenje. Otac Milenko, koji je ratni vojni invalid Vojske Republike Srpske, prima skromnu penziju i nastoji na sve moguće načine da obezbedi sinu skupe lekove. Upravo zato su se, nemajući kud, obratili za pomoć humanim zemljacima iz dijaspore o čijim se dobročinstvima govori skoro pune dve decenije. Sada se pruža prilika i Kukićima da se uvere u njihovo dobro srce i spremnost da im izađu u susret i pomognu svakom ko ne može sam da savlada golemu životnu prepreku.