Nema straha od zvukova, nema ni govornih znakova

Petogodišnja Karolina Janićević iz Berevca kod Štrpca, kod koje je došlo do obostrane gluvoće kad je počela da izgovara prve reči, završila je drugi ciklus govorne rehabilitacije i resocijalizacije u Beogradu.

Sve sigurnija u sebe: Karolina Janićević

Sa majkom Jelenom otputovala je kući gde će proslaviti novogodišnje i božićne praznike, a onda se vratiti u Beograd i nastaviti da "uči" da čuje i govori što joj omogućava ugrađeni implantat u ušni kanal. Iako ga je operacijom dobila pre dve godine, tek u akciji Humanitarnog mosta obezbeđena su sredstva za sprovođenje obaveznog postoperativnog programa, kojih je predviđeno šest u jednoj godini, a svaki roditelje košta nedostižnih 600 evra.

Kao i posle prvog ciklusa, završenog početkom oktobra, Karolini je stigao poklon paket i 100 evra anonimnog donatora iz Kapruna u Austriji.
 

Ovaj čovek velikog srca dao je ogroman doprinos da se skupi više od 3.000 evra, što znači sigurnih pet od prepisanih šest tretmana, posle kojih će Karolina bez greške razlikovati šumove i zvukove, prepoznavati glasove i imati normalnu govornu komunikaciju sa okolinom.

- Naš dobrotvor, čiju želju da mu ne pominjemo ime moramo da poštujemo, javlja nam se redovno kad smo na Kosovu, na pauzi između dva tretmana, a još češće u Beogradu. Karolina, kao i sva deca oštećenog sluha ili vida, ne otvara se lako, ali svog čiku iz Austrije prihvatila je već posle prvog telefonskog razgovora. Tada je samo ćutala i slušala šta joj on govori, a po povratku sa prvih terapija u naš iznajmljeni stan, kada je vežbala reči koje je tog dana naučila samo u mom prisustvu, bila sam ne malo iznenađena kada ih je ponavljala i ovom donatoru. Tada sam shvatila da smo preko "Vesti" dobili za prijatelja divnog čoveka, jer za prepoznavanje dobrote, kao i zla, deca sa hendikepom imaju neko posebno razvijeno čulo - priča majka Jelena, osluškujući svaku izgovorenu reč svoje ćerkice.

Po njenom izrazu lica, Karolina zna da li je pojam nazvala pravim imenom, pravilno složila reči u rečenici i dala im normalan tonalitet. Ukoliko se na majčinom čelu pojavi bora, devojčica pocrveni i duboko dišući, kao mala atletičarka na gredi koja pazi na svaki korak, i ona se sva skoncentriše na reč koju će izreći. Ali, ne odustaje.

Kad u očima i osmehu majke prepozna ponos, nastavlja da priča pravilnim i sve dužim rečenicama. Tako od nje saznajemo da je od čike iz Austrije dobila prelepu toplu ljubičastu jaknu, u istoj boji su i čizmice i da u dve torbe ima toliko haljinica, džemperčića, jaknica, ali i slatkiša i ženskih sitnica, prilagođenih devojčicama njenog uzrasta, da ne može sve da nam nabroji.

- Dođite da vidite - predlaže Karolina i dodaje da je i majka Jelena dobila mnogo lepe garderobe kao i tata Jadran koji ih kod kuće sa žudnjom iščekuje.
I devojčica želi da zagrli oca i da zajedno proslave predstojeće praznike. Mešavina glasova ukućana, onih sa televizije i raznih šumova koji dolaze spolja, više je ne plaše jer je u stanju da ih razlikuje i ravnopravno učestvuje u razgovoru ne pomažući se govornim znacima.
 

Dve miljenice, dve donacije Kristina Ristić Kao i u oktobru, tako je i prošle nedelje anonimni donator iz Austrije poslao paket, gotovo identičan Karolininom, za osmogodišnju Kristinu Ristić iz Krševice kod Bujanovca i novčani prilog od 100 evra. Pošiljku je u Beogradu dočekala Jelena Janićević. Ovoga puta nije ga ponela sa sobom i neće je na autobuskoj stanici u Bujanovcu čekati Kristinini ujak i ujna. Lepe i vredne poklone ostavila je u beogradskom Dopisništvu "Vesti", u dogovoru sa donatorom, gde će ih Kristina preuzeti kada dođe na pregled na Očnu kliniku gde joj je oko amputirano od prostrelnih rana zadobijenih od očuha kad joj je usmrtio majku baku, brata i sestru.