Čitaoci "Vesti" puni iznenađenja

Meseca dana posle jednonedeljne biohrone terapije u Moskvi, za koju su čitaoci "Vesti" obezbedili nešto više od 2.800 evra, 20-godišnji Lazar Petković iz Banje Koviljače oseća kao da je rukom odneta bolest od koje boluje od četvrte godine života. Rak testisa tako malog dečaka znao je da zbuni i lekare, ali, znao je i da se primiri i da Lazar ide u školu, igra se sa decom, uživa u radostima detinjstva.

Nažalost, vraćao se kad mu se najmanje nadao, kao grom iz vedra neba, a za poslednje pogoršanje bolesti tradicionalna medicina nije imala leka. Roditelji su ga pronašli u dalekoj Rusiji i njihov napor da sinu produže život podržali su ljudi dobre volje, najpre iz otadžbine, a potom i rasejanja.

Bolest miruje: Lazar Petković sa porodicom

- Do suza sam ganuta brigom vaših čitalaca za Lazara. I dalje se javljaju, pitaju kako se oseća, dolaze da ga posete. Tako smo nedavno upoznali našeg sugrađanina Jovu Marinkovića. On radi u Nemačkoj.

U "Vestima" je pročitao naš apel za pomoć i odmah poslao 350 evra. Sada je došao u Banju i obišao Lazara. Doneo mu je 100 evra na čemu smo mu veoma zahvalni. Pričali smo kako je život čudan.

Da nije bilo "Vesti" možda se nikada ne bismo upoznali iako je naš u gradić samo oko 3.000 stanovnika. Ko zna koliko smo se puta sreli na ulici i najverovatnije bismo nastavili da prolazimo jedni pored drugih bez pozdrava.

Upoznati dobrog čoveka uvek je lepo, a upoznati onog ko vam pomaže da lečite dete prava je sreća - javila je novinarima Humanitarnog mosta majka Verica Petković, koja 16 godina bdi nad svakim korakom svog sina.

Lazar je nedavno upoznao još jednu svoju donatorku.
- Bila je to poseta baš za novine. Na vrata nam je pokucala nepoznata gospođa, rekla da je došla iz Republike Srpske da pomogne Lazaru. Pozovemo je da uđe, a ona se zadrži samo toliko koliko joj treba da ga pogleda, preda mu 200 evra i izrazi svoju duboku veru da će se izlečiti. Naše nastojanje da je zadržimo, bolje se upoznamo nije urodilo plodom - priča još uvek zbunjena majka.

Čak ni ime dobrotvorka nije htela svom štićeniku i njegovoj porodici da kaže. Za nju je važno da se o Lazaru piše kako bi što više ljudi pročitalo o agoniji jedne porodice i njenom nepristajanju da se pred novim naletom bolesti povuče. Petkoviće ih sprečilo ni što od zarada jedva preživljavaju. Kucali su na sva vrata i ona su se pred njihovim bolom i očajem otvarala.

Vrata na srcima čitalaca "Vesti" za Lazara su, sudeći po ovim donacijama, još uvek otvorena.