Dani crni koliko i noći

Ekipa "Vesti" uručila je donaciju od 200 AUD Ranku Majstoroviću iz Omarske koju su ovom nesrećnom čoveku izdvojili i poslali parohijani hrama Sveti knez Lazar iz Aleksandrije kod Sidneja.

U DVOSTRUKOM MRAKU: Ranko Majtorović

Ovi dobri ljudi, predvođeni Rajkom Tarlać, pročitali su u našim novinama priču o siromašnom i bolesnom čoveku koji sa bolesnom kćerkom Božanom i maloletnim, dvanaestogodišnjim unukom Markom živi već godinu dana bez struje, koja mu je isključena zbog duga od 2.000 konvertibilnih maraka.
 

Ova skromna porodica iskreno se obradovala našem dolasku, potajno se nadajući da donosimo neke dobre vesti, jer smo u ovu kuću već nekoliko puta ušli sa donacijama ljudi koji razumeju tuđu nevolju. Takvi su i parohijani iz Aleksandrije koji su, među osam štićenika Humanitarnog mosta za koje su prikupili 1.200 australijskih dolara, uvrstili i Majstorovića.
 

- Hvala ljudima dobre volje koji mi pomažu, živi i zdravi bili i Bog da im da sreću i sve što požele. Oni mi daju nadu da ću možda sakupiti deo novca da smanjim dug za struju. Čuo sam da i to rade. Odneću i ove pare i moliti da mi je uključe. Srce će mi pući ako mi unuk nastavi da ide po selu da uči... - kaže zamišljeno Ranko Majstorović i nastavlja, kao da vežba ono što će reći u Elektrodistribuciji:

- Pokazaću dolare iz Australije. Reći ću da mi bi otuda stiže pomoć. Neka mi uključe sad kad je najpotrebnije, da nismo stalno u mraku. Jer, sada je zima i mrak se spusti u četiri sata po podne. Evo sad još nema četiri, a moj unuk je otišao kod strine, moje snahe, da piše zadaću jer ovde ne vidi ni uz lampu kako treba.

On nastavlja da bi zbog unuka najpotrebnije bilo da uz uplatu nešto duga uključi struju bar uz reprogram, ali, kaže, strah ga je da reprogram neće moći da plaća redovno, pa će se naći u još većoj nevolji, i to usred zime.

- Ja sam pitao u Elektrodistribuciji šta mi je činiti. Rekli su mi da bi mi odbili kamatu više od 600 maraka i da mi ostaje 2.000 maraka duga, ali bi mi rata za reprogram plus mesečna potrošnja bila 150 maraka, a moja penzija je 157 maraka. Još ako bismo mesečno potrošili 20- 30 maraka struje ja to ne bi imao čime platiti, kuća bi mi otišla pod hipoteku. Bojim se da ću ostati i bez ovo krova nad glavom koji imam zahvaljujući bratu. On je živeo i radio u Nemačkoj, ali je umro pre devet godina. Da je moj brat živ, on bi meni pomogao kao što mi je uvek pomagao i ja ne bih imao ovakve probleme sada... - priča nam Ranko i dodaje: Ne znam kako, ali kamate na dug i dalje svakog meseca rastu iako je struja isključena...

Rankova kćerka Božana takođe je misli strujom opteretila. Uključuje se u razgovor i dodaje da sveća ne mogu nakupovati jer brzo gore. Ni one nisu više kao nekad.
Ranko je operisao žuč i oči dva puta. Vid mu je oštećen toliko da vidi samo pet posto. Tako je Ranko u dvostrukom mraku, zbog slabog vida i isključene struje. Ali, tu su, kako kaže, na njegovu sreću ljudi koji razumeju njegovu nesreću, pa mu šalju i novac i svetlost nade da će rešiti problem.