Za povratak vida plaćeno 8.000 evra

Slepa 19-godišnja Suzana Vukosavljević iz Novog Bečeja, izbeglica sa Banije, nedavno se vratila iz Tibingena gde je podvrgnuta operaciji očiju, koju su joj omogućili plemeniti čitaoci "Vesti", ali i humanisti iz njenog novog zavičaja, prikupivši sumu od preko 8.000 evra.

KAO ROD ROĐENI: Milan i Sara Radovanović sa Suzanom i Danicom Vukosavljević

 

- Morala sam odmah da vam se javim, kako bi naši dobrotvori znali da je sve proteklo kako treba. Suzana je sada dobro, iako ima bolove. Uzrok tome je operacija očiju koja je kod nje bila veoma komplikovana. Nemački lekari su nam rekli, posle obavljenog hirurškog zahvata, da je išlo sve teže nego što su mislili da će biti. Po njihovim rečima, ruski lekari kod kojih je bila podvrgnuta hirurškom zahvatu nisu na adekvatan način lečili Suzanu.

- Ko će ga znati šta je u pitanju? Moje je da verujem lekarima, i srpskim i ruskim i nemačkim, svaki koji pokuša da mojoj ćerki vrati vid. Rezultate očekujemo tek kroz neko vreme. Rečeno nam je da će posle nekoliko meseci Suzana prva moći da uoči da li ima pozitivnih pomaka. Nemački lekari su vrlo škrti u davanju prognoza konačnog ishoda. Bez obzira na to, mi smo presrećne što se sve završilo kako treba i što i dalje ostaje nada da će Suzana progledati, jer su lekari veoma zadovoljni celim ishodom - rekla je vidno uzbuđena 57-godišnja majka Danica, a potom nastavila:

U DIVNOM DRUŠTVU: Suzana sa ćerkama i unucima Radovanovića

 

- Suzana i ja smo u Tibingenu bile ukupno dve nedelje, što je više od onoga koliko smo očekivale, što zbog komplikovane operacije to i zbog njenog oporavka nakon nje. Puna četiri dana osećala je veliku mučninu od jake anestezije i povraćala je. To ju je dosta iscrplo i nismo smeli da rizikujemo i odmah se vratimo u Novi Bečej. Važno je da je Suzana sve to uspela da podnese. Ovom prilikom bih se takođe zahvalila našim prijateljima porodici Radovanović iz Rojtlingena, koji se nalazi veoma blizu Tibingena.

Oni su nas primili pod svoj krov posle Suzaninog bolničkog lečenja, a mene od prvog dana, jer mi nisu dozvolili da spavam u bolnici. Zahvaljujući Milanu i Sari Radovanović, kao i njihovim ćerkama Gordani Laloš i Željki Lazić, troškovi celokupnog boravka u Nemačkoj znatno su umanjeni. Primili su nas kao rod rođeni i to im nikada nećemo zaboraviti.

U nastavku razgovora sa ovom nesrećnom majkom koja se godinama bori sa mnogim životnim nedaćama poput izbeglištva, smrti Suzaninog brata blizanca, nemaštinom, raspadom braka i ćerkinim slepilom, naši novinari obavestili su je o prispeću novih donacija. Pre svega 1.560 australijskih dolara poslala je grupa humanih Slavonaca iz Sidneja i 1.000 evra penzioneri Borislav i Mileva Marković, parohijana Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u Parizu, o kojima smo već pisali. Stiglo je i 100 evra familije Gluhović iz Esena i 130 australijskih dolara anonimne donatorke iz Kanbere.

- Da li je moguće? Prosto ne mogu da poverujem... Hvala svim tim ljudima do neba! Više stvarno ne znam šta da kažem osim da su nas potpuno zatekli ovim donacijama. Zahvaljujući njima imaćemo dovoljno novca za Suzanin kontrolni pregled zakazan za tri meseca i vratiti ono malo duga što smo pozajmili jer na dalek put nismo smele da krenemo praznih džepova. Koliko me to samo raduje i koliki teret skida sa pleća, teško je rečima opisati. Daće Bog da Suzana posle oporavka progleda, skoro sam sasvim ubeđena u to, jer pored toliko dobrih ljudi i njihovih pozitivnih misli i želja, ne mogu da poverujem u drugo - ispričala je majka Danica, čija je ćerka iskoristila i poslednju šansu da joj se bar delimično vrati vid, izgubljen u inkubatoru.