Ni tegobnijeg života ni ponosnijeg naroda

Kad se početkom oktobra Željko Knežević vratio u Bazel s Kosova, gde je najugroženijim sunarodnicima uručio pomoć prikupljenu zajedno sa humanistima iz ovog i okolnih švajcarskih gradova, osetio je potrebu da svoje utiske podeli sa čitaocima "Vesti".

Organizator akcije: Željko Knežević

Odlučnost srpskog življa da uprkos nemaštini, nesigurnosti, pa i povremenom beznađu ostane na ovoj vetrometini Balkana, delovala je snažnije od svega do sada doživljenog.

Rekao je tada Željko Knežević našim reporterima da su mu se razgovori sa ljudima kojima je pomoć uručio zauvek urezali u sećanja.

Mogu sve da izgube, mogu da im uzmu sve što su generacije iza njih stvarale i da se ponovo, poput feniksa, dignu iz pepela.

Jedino što ljudima čijim se korenima ne vidi kraj u svetoj srpskoj zemlji niko ne može oduzeti je ponos.

Ponosni su u bolu, patnji, bedi, gladi i neslobodi. Ponosni su i kada pružaju ruku da prime pomoć jer su uvereni da svako zlo prođe kao i dobro i da se onda samo pominje, kao i da se kolo sreće večno okreće.

Oni koji imaju više, odreći će se u korist onih koji imaju manje, što u veku sve veće obezljuđenosti Kosovo čini još specifičnijim od svih drugih delova matice i njenog rasejanja.

Zato ne čudi što je Željko Knežević, odmah po povratku s Kosova, započeo novu akciju prikupljanja pomoći za sunarodnike pred kojima skida kapu.

Ovaj diplomirani inženjer ovog puta, međutim, novac nije odneo i lično uručio nego je taj zadatak poverio novinarima Humanitarnog mosta koji su stotine i stotine stranica posvetili tragičnim pojedinačnim sudbinama kosmetskih Srba u pokušaju da ih dovedu do slabašne svetlosti na kraju dugog i mračnog životnog tunela.

Čim je prikupljeno 600 švajcarskih franaka, Miloš Jevremović doneo je donaciju u beogradsko Dopisništvo "Vesti", a Željko Knežević je naznačio kome uručiti po 300 franaka.

Prvo na spisku našlo se ime Novice Sovrlića iz Kosovske Mitrovice.

- Čast mi je da kažem da Željka lično poznajem. Ono što nas vezuje jeste ljubav prema knjizi. Potreba za pisanjem i čitanjem je izjadnačena. Razlika je što ja od onog što napišem ili uradim ne mogu da obezbedim pristojan život supruzi i deci, a imamo ih četvoro. Tri studenta i jednog prvačića.

Za razliku od mene, Željko može da zaradi i da pokrije svoje egzistencijalne potrebe, a što je najlepše čak i da pomogne nama koji smo se našli pod nepravednim udarcima sudbine.

Zato primiti novac koji je na svojim književnim večerima prikupio za mene predstavlja čast i ja se njemu i svim učesnicima akcije najtopluje zahvaljujem i želim mnogo uspeha u radu i životu - rekao je vidno uzbuđen Novica Sovrlić, saznavši da je deo novčane pomoći iz Švajcarske namenjen njemu i njegovoj šestočlanoj porodici.

Bog će vas nagraditi!   BUDUĆI SVEŠTENIK: Stevan Sovrlić - Ova donacija pripašće mom sinu Stevanu koji studira Bogoslovski fakultet u Foči.   Od našeg porodičnog novčanog kolača njemu, kao po nepisanom pravilu, uvek najmanje pripadne - rekao je novinarima Humanitarnog mosta Novica Sovrlić i najavio dolazak sina u prolazu kroz Beograd na putu ka Kosovskoj Mitrovici. - Veoma sam prijatno iznenađen. Danas je tako malo ljudi na Kosovu kojima ne treba pomoć. Sreća te je u rasejanju više onih koji mogu i hoće da pomognu. Željku Kneževiću i svim priložnicima se zahvaljujem u ime moje porodice i sugrađana - rekao je Stevan Sovrlić, uveren da Bog sve vidi i da će dobro dobrim nagraditi.

Jednokratna novčana pomoć od 300 švajcarskih franaka stigla je u ruke i Nebojše Đorđevića, glave petočlane porodice. Novac je uručio prof. dr Gojko Savić, nekadašnji predavač na Prištinskom univerzitetu, a sada izmeštenom u Kosovsku Mitrovicu, česta veza čitalaca "Vesti", novinara i štićenika Humanitarnog mosta.

- Nebojša Đorđević bio je toliko zbunjen donacijom da se činilo da strahuje da je u pitanju greška. Sve vreme je ponavljao da je prošlo tek mesec dana kako ga je posetio čovek iz Švajcarske, Željko, i doneo mu novčanu pomoć. Prezimena nije mogao da se seti, od uzbuđenja valjda.

Pričao mi je o ljudima koji su davali priloge za njega i druge nevoljnik. A njih je toliko na Kosovu da prosto ne može da veruje da je pomoć ponovo poslata njegovoj porodici - priča prof. Savić o čoveku koji ima punu kuću bolesnika i nikavih prihoda i koji se pita da li je pravedno da i ova donacija završi u njegovim rukama.

Upravo ova skromnost i osećaj da i ono malo treba podeliti sa onima koji nemaju nimalo je razlog što je Željko Kneževeć odlučio da novac ponovo uputi Nebojši Đorđeviću. Bez posla je kao i većina njegovih sugrađana, a kako uspeva da nahrani i nabavi lekove za bolesnog oca, jedno gluvonemo dete, a drugo češće bolesno nego zdravo, samo on zna. Još dvoje mališana je u kući i jedino čega za sada imaju dovoljno jesu roditeljska ljubav i nada da će biti bolje.

A biće bolje jer su brigu o njima preuzeli humanisti iz Švajcarske.