Nisam Nina, ja sam Karolina!
Treća nedelja drugog rehabilitacionog ciklusa petogodišnje Karoline Janićević iz Berevca kod Štrpca, koji roditelje takođe košta 600 evra, bliži se kraju. Započeo je u Beogradu posle mesec dana pauze provedene kod kuće. Za to su zaslužni čitaoci "Vesti" koji su ovoj devojčici omogućili da vežbama, sa dve godine zakašnjenja, nauči da koristi sluh koji su joj lekari vratili ugradnjom kohlearnih implantata.
- U rano jutro izlazimo iz iznajmljenog stana plaćenog još prvim donacijama ljudi dobre volje iz celog sveta. Odlazimo u Dečju kuću pri Kliničko-bolničkom centru Zvezdara gde sa njom radi logoped kako bi se vratile funkcije govornom aparatu, izgubljene nakon obostranog gubitka sluha i naše nemogućnosti da joj obezbedimo govornu rehabilitaciju i resocijalizaciju svakog drugog meseca u godini do polaska u školu.
Potom odlazimo na nastavu za predškolski uzrast u Školu "Stefan Dečanski", a kada dođemo kući radimo domaće zadatke - objašnjava razloge odlaganja dolaska u beogradsko Dopisništvo "Vesti" majka Jelena gde su ih sačekale donacije čitalaca "Vesti": 500 australijskih dolara Zeničana iz Melburna, 200 dolara Dobrivoja Redžića iz Varavonga, 50 dolara anonimnog donatora iz Liverpula, predgrađa Sidneja i 50 evra Anastasije iz Frankfurta.
Kako je lepa i dobra
Karolina je većinu slova naučila tako da je uz malu pomoć majke pročitala pismo Anastasije iz Frankfurta koja joj je darovala 50 evra, deo džeparca dobijenog od bake Branke Krstić. Oči su joj sijale dok je nežnim pokretima prelazila preko autoportreta svoje drugarice. - Kako je lepa... I dobra... Kako lepo crta... Anastasija!
|
I dok je majka slagala novčanice i zahvaljivala se svima koji su mislili na njenu ćerku dok je ona na Kosovu skupljala snagu za nastavak ovih iscrpljujućih tretmana i savladavanje obrazovno-vaspitnog programa, Karolina je s ponosom pokazivala sveske iz srpskog i matematike sa pravilno ispisanim slovima i prvim nacrtanim skupovima, uvod u komplikovanije računske zadatke.
Pohvale da lepši rukopis i preglednije crteže nismo videli ni u vežbankama đaka prvaka, zarumenili su jedre obrašćiće Karoline, čije je ime ispisano na kraju svake strane.
Na pitanje da li je to neko novo pravilo, naša mala sagovornica glasno i razgovetno izgovara: - Nisam više Nina, sad sam Karolina!
Zbunjeni ovako neočivanim odgovorom, shvatamo da Karolina razgovara sa nama ne čitajući nam reči sa usana. Na naš upitni pogled majka Jelena odgovara:
- Karolina je za samo jedan i po tretman "naučila" da čuje. Razlikuje zvukove i glasove i više ne pokriva ručicama uši da se zaštiti od buke. Mislim da nikada u životu nije bila srećna kao pred naš povratak u Beograd kada mi je, sedeći na kauču, rekla: "Ja sam Karolina!".
Bila sam zapanjena, jer mi je zovemo Nina, tako joj se obraćaju i logopedi i na pitanje kako se zove traže nadimak, smatrajući da još treba vremena i rada da bi izgovorila duže reči i sa više suglasnika. Od tada redovno nas ispravlja, tražeći da je zovemo njenim pravim imenom. Saopštila nam je i da se njena omiljena lutka više ne zove Lana nego Aleksa!
Karolina nije samo iznenadila roditelje, deku i baku, čijem očaju nije bilo kraja što ne mogu da joj omoguće da ponovo komunicira - kao što sada nema kraja ni zahvalnosti čitaocima "Vesti" - nego i logopede, defektologe, psihologe...
- Kad smo se posle mesec dana vratili sa Kosova, Karolina je tako dobro utvrdila sve što je tokom prvog rehabilitacionog tretmana savladala, da su me pitali kako smo to uspeli.
Odgovorila sam da je to isključivo njena zasluga. Sem kad spava, sve vreme je pričala, u stanju je bila po pet puta da ponovi neku reč dok je bez zamuckivanja ne izgovori.
Očito je da ima sluha jer je i tonalitet sama usklađivala. Stoga su odmah krenuli sa složenijim vežbama i, kao što vidite, napreduje iznad svih očekivanja - kaže Jelena Janićević, 26-godišnja domaćica neizmerno zahvalna svim čitaocima "Vesti" koji su za osposobljavanje njene ćerke za buduće redovno školovanje učinili ono što ona i godinu dana stariji suprug Jadran, zaposlen u jednoj pekari, nikada ne bi uspeli sa svojim skromnim primanjima.
Za šesti tretman još 600 evra
- Na Jadranov račun stigla je dinarska uplata od 4.500 dinara iz Šapca. Ni paru od donacija nismo potrošili sem na Karolininu rehabilitaciju.
Kad smo posle prvih tretmana od sredine septembra do početka oktobra krenuli na Kosovo imali smo novca za još tri. Sada, sa ovim prilozima, imamo oko 3.000 evra, za ukupno pet od šest tretmana i to ne u trajanju od tri nedelje nego mesec dana - kaže majka Jelena, uverena da će čitaoci "Vesti" obezbediti i nedostajućih 600 evra kako bi njena ćerka završila govornu rehabilitaciju i resocijalizaciju, predviđenu protokolom za godinu dana.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
