Sreća obasjala očajne starice
U životu 77-godišnje bake Božidarke Aksentijević iz takovskog sela Boljkovci više ništa nije onako kako je bilo, a bilo je tako da je rečima, pa i slikom, veoma teško dočarati uslove u kojima je decenijama živela uboga starica.
Napola razvaljen drveni vajat, star preko 100 godina, smešten u najudaljenijem delu sela u kojem je zimi bilo užasno hladno, a leti su kroz ispucala brvna ulazile zmije otrovnice, baka Božidarka je nazivala svojim domom. U takvim uslovima nedostojnim bilo kog čoveka i u gluvoj samoći, bez vode i struje je Božidarka živela.
Tako je bilo sve dok "Vesti" nisu objavile priču o njenom zlom usudu. Od tada, promenilo se mnogo toga zahvaljujući ljudima dobrog srca iz dijaspore. Između ostalog, meštani sela Boljkovci podstaknuti pisanjem našeg lista odlučili su da baki Božidarki od prikupljenih sredstava u selu sagrade novu kuću i na taj način joj omoguće koliko-toliko sigurniju starost. Kako su se dogovorili, tako su i uradili. Radovi oko kućice, u kojoj će baka Božidarka biti sigurna i leti i zimi, pri kraju su. Samim tim, ova starica će ubrzo sedeti pored toplog šporeta u svom novom domu.
Prvi pokloni za useljenje već su stigli iz daleke Australije i Švajcarske, zbog čega su reporteri "Vesti" došli da obiđu baku Božidarku i uruče joj 50 dolara Angeline Petrović iz Melburna, kao i paket garderobe i šareni tepih koji joj je darovala Ksenija Naumović iz Ciriha.
Baka Boža se iskreno obradovala ovim darovima i odmah je odlučila da će od tog novca kupiti kafu, šećer i ratluk kako bi kao pravi domaćin dočekala goste koji joj budu dolazili u posetu.
Raduje se unapred svakom ko joj bude došao, jer više od trideset godina u njen vajat nije ušao niko.
- Vidiš, ni sanjala nisam da ću jednom imati pravu kuću kao što je ova što su je napravili ovi dobri ljudi i komšije. Ali, eto, kad nešto mnogo želiš, to se i dogodi. Što se tiče tepiha koji je stigao izdaleka, jesam viđala u životu tepihe, ali prvi put sada imam svoj sa kojim će mi biti toplije i lepše u kući. Biće mi uvek pred očima, a u mislima će mi biti ta žena iz Švajcarske kojoj se od srca zahvaljujem. Jes, napiši i to da ovoliko odeće, i to baš kao da je šiveno za mene, nisam imala nikada - priča baka Božidarka Aksentijević usput pitajući za savet gde bi bilo najlepše da postavi novi tepih, koji joj je posebno zaokupirao misli.
Pored bake Božidarke, naši reporteri imali su za zadatak i da obiđu još dve starice sestre 78-godišnju Čedinu i 69-godišnju Borku Dražević iz takovskog sela Drenova, kako bi im takođe uručili novčani prilog od po 50 dolara koji im je takođe uputila Angelina Petrović, o čemu smo nedavno pisali.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Za razliku od Božidarke Aksentijević, koja je već stoji na pragu svoje tople kuće, ove dve starice nažalost još čekaju na ispunjenje obećanja koje im je stiglo od čelnika opštine Gornji Milanovac. A to je da će im do zime biti nabavljen kontejner kojim će zamenti kućerak, koji samo što se nije srušio.
Kao i uvek, sestre satrvene od bolesti i neimaštine obradovale su se našem reporteru koji im je uručio novčanicu od 100 dolara.
- Šta drugo možemo osim da se zahvalimo gospođi Angelini, koja kao da je gledala kada da nam pomogne, jer smo ostale bez lekova, koji su iz dana u dan sve skuplji. Hvala joj i gde čula i gde ne čula, pošto je ovo velika pomoć za nas koje smo ostavljene od svih. Eto, svakog dana očekujem da doteraju kontejner u kojem će nam, ako ništa drugo biti toplije i neće biti promaje - objašnjava Borka nežno milujući sestru Čedinu koja je već nekoliko godina nepokretna.
Ne gube nadu
- Ne gubimo nadu da ćemo se uskoro useliti u novi kontejner, gde ćemo biti na sigurnom, za razliku od ove naše trošne kuće gde svakog časa krov preti da nam se sruši na glavu - kazala je Borka Dražević, koja zajedno sa sestrom živi u kući koja podseća više na nečiju šupu nego na dom, bez vode i struje, bez igde ičega... Ona i sestra Čedina imaju samo jedna drugu, a godinama nisu imale pomoći ni od koga. Čedina je preživela šlog i od tada ne ustaje iz kreveta i o njoj sestrinski brigu vodi Borka, koja je i sama težak srčani bolesnik.
Obećanje će biti ispunjeno
U opštini Gornji Milanovac smo dobili uveravanja od Alekse Gagića, zamenika predsednika opštine, da će sestre Dražević, jedini potomci narodnog heroja Dragomira Draževića, koje žive u neljudskim uslovima, za neki dan biti stambeno obezbeđene. |