Majko, zašto nas ostavi?

Dok Nazif Karišik iz Trijebinja kod Sjenice nadniči, 10-godišnji Ermedin povija i hrani najmlađeg Samira, a kad je on u školi, obaveze preuzima mlađi Elvis

Porodica Karišik iz sela Trijebinje na Pešteru, udaljenog od Sjenice oko 15 kilometara, godinama živi teško, mahom od prihoda koje nadničenjem zaradi glava kuće Nazif Karišik.

Porodica Karišik

 
Od letos je ovoj porodici, a deci posebno, još teže, jer su ostala bez majke koja se, posle 12 godina braka sa njihovim ocem, odlučila da ih ostavi, da novu bračnu zajednicu zasnuje u susednom selu i da ode bukvalno bez pozdrava. Za više od stotinu dana nijednom ih nije pozvala, niti posetila.

Pošto je Nazif prinuđen da nadniči, najstariji Ermedin, kome je samo 10 godina, morao je da preuzme svu brigu o braći i sestrama, posebno o najmlađem Samiru, koji je još u pelenama, ali i o kozi i kravi koje su im jedino bogatstvo.

Zamenio majku: Ermedin presvlači Samira

- Najstariji Ermedin ima deset, Elvis osam, Enisa šest, Elma pet i najmlađi Samir godinu dana, još je u pelenama i tek je prohodao.

O bivšoj supruzi, razlozima njenog odlaska ne želim da govorim, sad mi je najvažnije, u nevolji koja nas je zadesila, da nekako odgajim i sačuvam decu kojima je, pošto su još mali, teško zameniti majku.

Da bar imamo novca za namirnice, odeću i školski pribor bilo bi nam lakše, da ne moram u nadnicu sam bih brinuo o mališanima.

Ovako, kad ja odem "na posao" sve pada na leđa najstarijeg Ermedina, a kada je on u školi brigu o Samiru i drugoj deci preuzima osmogodišnji Elvis - kaže Nazif Karišik.

- Za tri meseca majku nijednom nismo sreli, znamo da je tu u susednom selu, vidimo je kad se vraćamo iz škole u daljini kako čuva ovce. Nas ne posećuje niti čuje, nije nam lako, često se zaplačemo i zapitamo zašto nas je ostavila, tata nam je dobar, brine se o nama, trudi se da nam bude i otac i majka, ali ne može stalno da bude uz nas.

Zato ja priskačem u pomoć, već sam se navikao da okupam, presvučem i nahranim Samira, znam da pomuzem kravu i kozu, skuvam mleko, supu, ispržim jaje...

Kad nemamo šta drugo, uzmemo vrućeg hleba, umačemo u šećer i budemo siti neko vreme. Nedavno nam je i čika Hido Muratović doneo nešto slatkiša, namirnica i školskog pribora, pa nam je malo lakše - kaže desetogodišnji Ermedin koji, uz sve nevolje koje su ga zadesile, stiže da napiše domaće zadatke i bude solidan đak.

Pomoć dobrodošla     - Posle svaga što im se desilo, zaključio sam da je porodici Karišik potrebna pomoć, odneo sam im malo namirnica i odeće, neki novopazarski krojači obećali su mi da će im obezbditi toplu odeću za zimu, a obućari dobre čizme i cipele. Nisu deca kriva što su se njihovi roditelji razišli i što ih je majka ostavila bez pozdrava - kaže Hido Muratović, humanista iz Novog Pazara. Decu je zatekao kako ručaju po krišku hleba i šećera i poručuje da bi svako učinio veliko delo kad bi im bar malo pomogao. Telefon oca Nazifa Karišika je: ++381 62 168 78 87. Ima jedna srećna zvezda     HUMANO DELO: Mali Samir sa bračnim parom Hadžajlić Saznavši za nevolje porodice Karišik, Hajro Hadžajlić (60) i njegova supruga Hafiza (57) iz Sjenice ponudili su Nazifu da preuzmu brigu o malom Samiru. Došlo je do dogovora i Samir je trenutno "na gostovanju" u Sjenici. - Kod nas može da ostane koliko god želi, gledaćemo ga kao svoje dete, ako budemo živi, oženićemo ga ovde i kuću ćemo mu sagraditi.   Njegov otac, brat i sestra mogu da ga posete kad požele, mogu i da ga uzmu kad god hoće.   Naš cilj je bio da pomognemo detetu, da ga na neki način spasemo, da se ne smrzne u trošnoj brvnari.   Naša deca su odrasli ljudi, rasuti po svetu, Samir nas je usrećio, spava između nas, igramo se po ceo dan sa njim, voleli bismo da sa nama ostane što duže - kaže Hajro Hadžajlić.

Petoro mališana porodice Karišik tuguje za svojom majkom i strepi kako će bez nje prezimiti tešku peštersku zimu.

- Treba pripremiti ogrev, ustati rano i naložiti šporet, doručkovati i spremiti se za školu, treba se ugrejati posle škole i popiti nešto toplo... Sve to bez majke je mnogo teže. Nadamo se da tata tokom zime neće raditi, da će biti pored nas i da će nas krava i koza nekako prehraniti - priča pribrano, kao da ima 20 godina, Ermedin Karišik.