Prijatelji prijateljima

O načinu na koji su se organizovali zemljaci u Melburnu da bi pomogli porodici Mrkajić, izbeglicama iz Tuzle, sada nastanjenim u Šimanovcima, "Vesti" su opširno izveštavale. Ono o čemu nismo pisali jeste da su organizatori akcije za pomoć 22-godišnjem Nikoli Mrkajiću, teško povređenom u saobraćajnoj nesreći pre tri godine, bili gotovo u svakodnevnom kontaktu sa njegovim roditeljima i o čemu su satima razgovarali.

TRI GODINE OD NESREĆE: Nikola Mrkajić

 

To druženje putem telefona posebno je prijalo glavi porodice Žarku Mrkajiću, profesoru fizičkog vaspitanja, koji je i sam teško oboleo. Od đaka, dnevnika i fiskulturne sale odvojio ga je rak debelog creva, a saznanje da ne može ništa da učini na rehabilitaciji sina učinilo je da mu dani budu crnji od noći.

Iznenadna pojava prijatelja iz mladosti i srećnih dana, kad je ljubav sa Sunčicom krunisao brakom i dvojicom sinova, unela je svetlost u sivilo svakodnevice, dok je novčana pomoć od 9.450 evra vratila poljuljano samopouzdanje, oslobodila ga straha da će ponovo morati da pruži ruku i traži pomoć za sina, a da će ona ostati prazna.

- Ova izuzetno velika donacija stigla je iz Melburna. Tačno je da novac ne može čoveka učiniti srećnim, ali je istina da kad ga nema u kući sa dva bolesnika, glava puca od briga.

Ti ljudi iz Australije, koji su za naše nevolje saznali čitajući "Vesti", rešili su nas finansijskih problema, tako da imam osećaj da su uklonili ogromnu stenu koja mi je svu snagu oduzela dok sam bezuspešno pokušavala da je pomerim. To znači da će Nikola moći da nastavi rehabilitaciju u Sloveniji.

U međuvremenu ćemo moći da plaćamo fizioterapeuta s kojim će kod kuće vežbati na spravama, takođe kupljenim od prikupljenih sredstava u Melburnu u vrednosti 1.000 evra - pričala je novinarima Humanitarnog mosta Sunčica Mrkajić po prijemu donacije iz Melburna.

Kaže da je zahvalna svima, kako organizatorima, pretežno Tuzlacima, Žarkovim poznanicima iz predratnih vremena, tako i svakom priložniku, čak i onom ko je samo uputio dobre želje njenom sinu i suprugu.

- Žarko se bavio sportom, bio je veoma druželjubiv, tako da je imao poznanike širom Bosne. Kada su počeli da se javljaju posle objavljivanja apela, nije mogao da spava od uzbuđenja. Za mnoge od tih ljudi nije čuo ništa poslednjih 20 godina, neke je samo jednom ili dva puta sreo u životu.

Pričao mi je o svakom od njih sve čega se sećao i tada smo se osećali daleko od surove sadašnjice u kome sina pokušavamo da vratimo u normalne životne tokove, a njega da izvučemo iz kandži jedne od još uvek za medicinu najtežih bolesti - priča Sunčica Mrkajić i dodaje da je njen suprug presrećan jer je ova donacija, rezultat brige i želje ljudi da mu pomognu, pokazala da je po dobru ostao upamćen.

Tako je i onaj mali broj ljudi koji je spadao u krug Žarkovih prijatelja na jedinstven način postao i Sunčicin jer se i ona u njemu oseća sigurnije i zaštićenije, a na budućnost gleda vedrije.