Selo gradi kuću baki Boži

Nakon više od četiri decenije života provedenog u drvenom vajatu starom preko 100 godina, gde je spavala u rupi ukopanoj u zemljanom podu, o čemu smo pisali više puta, meštani sela Boljkovci, podstaknuti brigom naših čitalaca koji su starici slali pomoć, odlučili su da i oni nešto preduzmu. Baki Božidarki Aksentijević izgradiće kuću, prvu u njenih 77 godina života.

Temelji za kućicu od dvadesetak kvadrata već su izliveni, a narednih dana biće ozidana i pokrivena. Do zime će biti useljiva, tako da će Božidarka prvi sneg dočekati u toplom domu koji ne prokišnjava i u kojem neće biti promaje. Ideju da selo sirotoj starici izgradi kuću dao je meštanin Boljkovaca Radoš Verbić, a ostali Boljkovčani su, pomalo postiđeni, zdušno prihvatili ideju da baki koja živi sama u uslovima koji se ne mogu lako opisati, naprave kuću.

NA GRADILIŠTU: Božidarka Aksentijević

- Celo selo zna koliko su naši ljudi iz sveta, zahvaljujući pisanju "Vesti", pomogli baki Boži da preživi nemaštinu i to je bio razlog što sam okupio ljude i predložio im da joj napravimo kuću. Svi do jednog su se složili i konstatovali da je sramota što to nismo uradili i pre. Dogovor meštana je trajao svega nekoliko minuta, a materijal (siporeks blokove, crep, drvenu građu, građevinsko gvožđe) obezbedili smo za dva-tri dana.

Nadam se da će svi poslovi biti završeni za desetak dana i će Božidarka moći da se useli u novu kuću. Baki Boži ćemo obezbediti ogrev i nešto hrane, tako da će zimu dočekati kao sav normalan svet. Prošle zime, onda kada su bile strašne hladnoće, došao sam da joj nasečem drva i zatekao sam je promrzlu i u tako jadnom stanju da je srce htelo da mi iskoči iz grudi.

Tada sam se zarekao da će Božidarka ovu zimu dočekati u novoj kući i tako će biti uz pomoć celog sela - kaže za "Vesti" Radoš Verbić, najavljujući da će po završenom poslu meštani, kakav je red, u novoj kući Božidarke Aksentijević proslaviti useljenje.

Baka Boža ne krije radost što joj selo pravi kuću nedaleko od vajata i već pravi raspored.
- Vidiš, ovde ću staviti šporet, jeste da je načisto propao jer se na njega slivala kiša, ali drugi nemam. Ovde ću staviti krevet, znaš, onaj što sam kupila kada su mi pare poslali naši ljudi iz Australije, Nemačke i Austrije. Ništa drugo neću preneti iz vajata. Zapravo i nemam šta. To nije važno.

Važno je da budem u toplom, da mi kroz zidove ne duva vetar i ne navejava sneg i da ne budem gladna. Naravno da sam presrećna što ću se useliti u novu kućicu i što ću prvi put u životu spavati kao čovek, ali ništa od toga ne bi bilo da "Vesti" nisu pisale u kakvim uslovima živim i da nije bilo dobrih ljudi iz sveta kojima se do Boga zahvaljujem na pomoći koju su mi slali.

Da vidiš, da ti kažem u poverenju, za razliku od prošle zime, sada mi se nešto baš živi, jer vidim da ima dobrih ljudi i tamo i ovde - ističe Božidarka Aksentijević obilazeći gradilište svoje buduće male, ali tople i sigurne kuće.