Da bi pomogla, novac pozajmila

Kada je naša čitateljka Rada Milivojević iz Bazela pročitala u "Vestima" da će zahvaljujući njenoj donaciji od 500 evra, 32-godišnji kvadriplegičar Danilo Jovanov iz Kraljeva produžiti boravak u Igalu za još mesec dana, srce joj je poigravalo od zadovoljstva.

Međutim, pogled sa fotografija nekadašnjeg košarkaša, stradalog u saobraćajnoj nesreći pre deset godina, nije mogla da odvoji kao ni suze da zaustavi. Imala je neodoljivu potrebu da još nešto učini za njega, olakša mu muke i vrati mir u svoje srce. Zato je već narednog dana poslala 500 evra na adresu Danilovog brata Dragana u Kraljevu, gde je došao iz Igala radi polaganja ispita na Medicinskom fakultetu.

- I ranije sam viđala slike i čitala priče o Danilu Jovanovu, ali ova poslednja me posebno potresla. Saznanje da je potrebno samo 500 evra da bi nesrećni mladić mesec dana disao punim plućima jer je na vazduhu, a ne zarobljen u svom stanu u Kraljevu, da mu vežbe blagotvorno deluju i nema bolove u mišićima, da je više u kolicima nego u krevetu tako da su zalečeni i dekubiti, delovalo je istovremeno i porazno i ohrabrujuće. Svi znamo da je zdravlje najpreče, ali imamo ga koliko i para. Stoga sam odlučila da odmah pošaljem 500 evra. Verujte, taj novac nisam imala u kući. Pozajmila sam ga. Vratiću kad počnem da primam penziju. Prosto nisam mogla drugačije - rekla je novinarima "Vesti" 56-godišnja Rada Milivojević.

Sudbina Danila Jovanova, kome je skromni kućni budžet njegove radničke porodice onemogućio da nakon nesreće dobije najkvalitetniji rehabilitacioni tretman, podsetio je našu čitateljku, poreklom Požarevljanku na put posut trnjem kojim je stigla u Švajcarsku. Danas je samohrana majka 15-godišnjeg sina, novca ima dovoljno da zadovolji sve egzistencijalne potrebe i povremeno nekom pomogne.

- Ne znam nikog ko je srećan samo zato što ima novac. Znam, međutim, one koji su srećni kad usrećuju druge. Za sebe mogu da kažem da ne postoji ništa od materijalnih dobara koje bih mogla da dobijem pa da me više usreći od činjenice da sam Danilu pomogla da dva meseca produži rehabilitaciju. Taj mladić očajnički se izborio da sedi bez oslonca, da se služi rukama kako bi što manje zavisio od tuđe pomoći. On je za mene heroj - rekla je Rada Milivojević koja se hvatala u koštac sa životnim nedaćama hrabro i odlučno poput svog štićenika.

A Danilo Jovanov, koji je prešao iz Instituta dr Simo Milošević u privatni smeštaj, kako bi troškovi bili manji, ali je nastavio da vežba istim intenzitetom, zahvaljuje se donatorki i poručuje da je heroj ona i da je ponosan što je privukao pažnju tako plemenite i odlučne žene.

- Svakog dana do polovine decembra, čim ujutru otvorim oči i izađem na rivu, zahvaliću se gospođi Radi što nisam u svojoj sobi u Kraljevu i s mukom pokušavam da kroz prozor pogledom uhvatim makar parče neba prekrivenog oblacima. Dok gledam more, čiji se kraj ne nazire, zamišljam njeno srce i pitam se kako je stalo u telo jedne žene - poručio je Danilo svojoj dobrotvorki i preneo poziv roditelja da ih poseti u Kraljevu kada porodica bude na okupu.