Nadoknađeno sve do sada propušteno

Prošlog vikenda završena je tronedeljna rehabilitacija i resocijalizacija petogodišnje Karoline Janićević iz kosmetskog sela Berevca, kojoj su pre dve godine, zbog obostrane gluvoće, ugrađeni implantati u oba uha. Istina, samo jedna operacija je uspela, ali i to je dovoljno da devojčica ovlada govorom i, kada dođe vreme, krene sa svojom generacijom u redovnu osnovnu školu.

IDUĆEG MESECA NASTAVLJA VEŽBE: Karoilna Janićević

Tako će i biti i to zahvaljujući nesebičnoj pomoći čitalaca "Vesti". Svojim donacijama, oni su omogućili Karolini da u septembru nastavi logopedske vežbe u Dečjoj kući pri KBC Zvezdara u Beogradu. Zbog nemogućnosti roditelja da obezbede svakog drugog meseca 600 evra, ona je na postrehabilitacionom tretmanu bila samo prve godine nakon operacije. Ali, ova bistra devojčica, za samo tri nedelje savladala je ono što je u prethodnih devet meseci propustila.

Uverili su se u to i vaši reporteri uoči njenog povratka na Kosovo. Sa majkom Jelenom došla je u beogradsko Dopisništvo "Vesti", rumena poput kosovskih božura i osmeha toplog poput miholjskog sunca. Odevena beše kao njeni vršnjaci iz prestonice.

- Ne smem ni da izgovorim koliko mi je srce puno! Prosto se plašim da baksuzluk ne prizovem. Svi raniji dolasci u Beograd bili su prava drama. Bez dovoljno novca, u strahu da ni za povratnu kartu neće ostati ako ostanemo cele tri nedelje, kako je medicinskim protokolom propisano, bez bilo čije tople reči, osmeha ili pogleda, dani su mi bili dugi kao godine. Ovoga puta, međutim, osećala sam se kao u raju. Plaćen stan i to za tri meseca unapred i saznanje da imamo novac skoro za četiri rehabilitacije, stvarao mi je osećaj sigurnosti tako da sam na tretmanima mogla sva da se pretvorim u oko i uho kako bih u pauzi do sledećeg dolaska u Beograd uvežbavala sa Karolinom ono što je naučila - pričala je majka Jelena dok je Karolina pažljivo slušala i osmehivala se.

MAJKA I ĆERKA: Jelena i Karolina Janićević

Za razliku od prethodnog susreta, ovog puta nije čitala reči majci sa usana niti je na naša pitanja odgovarala gestikulirajući ručicama. Svaka izgovorena reč zvučala je razgovetno i bila je uglavnom uravnoteženog tonaliteta.

- Njen rečnik je veoma siromašan. Sastoji se od kratkih reči i u stanju je da sastavi samo prostu rečenicu. Ali, to je ogroman napredak. Tako bih volela da svi oni koji finansiraju rehabilitaciju moje ćerke mogu da je čuju i da znaju da ni para koju su poslali nije uzalud uložena - rekla je Jelena Janićević preuzimajući 100 evra koje je poslala anonimna donatorka iz Frankfurta, zahvaljujući joj se i poželivši da uživa u zdravlju i sreći svojih sinova.

Još držeći u ruci pismo donatorke i brišući suze radosnice, do Jelene dopre glasić ćerke:

- Pričaj, mama!

Da li u strahu da nećemo saznati sve o dobroti zemljaka iz Austrije ili zbog majčinih suza kojih se toliko nagledala, Karolinino nestrpljenje je raslo sve dok se Jeleni nije vratio osmeh na usne, oči sjajem zvezda zasijale, a reči potekle iskreno, poput bistrog planinskog potoka.

IMA NOVOG DONATORA I NOVU DRUGARICU: Kristina Ristić

 

- Sve mogu da zaboravim ali dobročinstvo našeg zemljaka, koji je sa Kosova otišao na rad u Austriju, neću moći dok sam živa, taman i kad bih htela. Nije bilo dana da nas nije zvao telefonom, Karolina je prve naučene reči njemu darovala. To je njeno hvala za sav novac koji je poslao, pakete zahvaljujući kojima je obučena poput princeze. I srećan završetak terapije označio je torbom punom darova koja nam je stigla u Beograd i donacijom od 110 evra. Karolina se najviše obradovala vazdušnom dušeku. Ne samo da se igra na njemu dok se blago talasa nego i spava. Ne znam zaista šta da kažem... Sve je tako prazno u odnosu na što su ovaj čovek i vaši čitaoci učinili za našu ćerku i celu porodicu - rekla je Jelena Janićević koja je narednog dana otputovala sa Karolinom na Kosovo.