Šupa se puni drvima, a podrum turšijom

Dejan Milošević, oboleli ratnik iz Vranja, i njegova majka Vesna zahvaljujući stalnoj donaciji od 40 evra anonimnog dobrotvora iz Nemačke i donaciji Gvozdenije Ekvalo iz Ciriha od 125 švajcarskih franaka počeli su da pune šupu drvima i da spremaju zimnicu.

- Kad je teško tu su naši dobrotvori. Hvala im jer su nam olakšali život, učinili ga podnošljivijim i po ko zna koji put ulili veru i nadu da postoje ljudi ogromnog, plemenitog srca - kaže Vesna.

OGREV JE NJEGOV POSAO: Dejan Milošević

Bili su na odmoru kod prijatelja u okolini Struge, a kad su se vratili razmišljali su o zimnici i nabavci drva za ogrev. Kao da je Gvozdenija iz Ciriha, koja je rodom iz Paraćina, znala za to i poslala im novčani prilog, a potom je stigao i prilog od stalnog anonimnog donatora koji stiže svakog meseca u istom iznosu.

- Uh, što smo se obradovali. Kupili smo drva, tri metra kubna za 90 evra, imali smo dva i ako da Bog nabavićemo još tri da smo mirni i bezbrižni preko zime. Jer, kada je toplo u stanu onda su i suv hlebac, so i paprika slatki - priča Vesna.

Iako stanuju u zgradi gde nema struje, vode i kanalizacije, misle na zimnicu koja se na jugu Srbije tradicionalno sprema.
 

MNOGO STE NAS  OBRADOVALI: Vesna Milošević

- Komšija ima kube. To vam je plehani omanji šporet sa čunkom na kome pečemo paprike i pravimo ajvar. Bila sam u subotu na pijaci i kupila paprike, crveni i plavi paradajz.

Sa Dejanom idem kad se seljaci spremaju da odu, oko podneva, i kupimo ono što ostane, sitnije i slabijeg kvaliteta, ali mnogo jeftinije.

Ima više posla, ali uradimo to zajedno. Dejan peče paprike, a onda ih umešamo sa paradajzom i dobijemo neku vrstu malidžana.

Ukusno je i izdašno. Imamo 18 tegli koje smo odneli u podrum kod prijatelja da bi se sačuvale za zimu. A, zimi malo malidžana, malo sira i vrućeg hleba i eto radosti na stolu - navodi Vesna.

Vesna je majstor za zimnicu, jer je kuvarica po profesiji, pa uvek ističe da od ništa napravi svašta.

- Biće i tegla sa živom turšijom, pa peglana paprika, kiselićemo zeleni paradajz, malo šargarepe i karfiola. Nanizala sam i dva niza crvenih paprika koje sušimo na terasi. Biće za trljanicu i punjene posne paprike koje Dejan obožava. Sve to obezbeđujemo zahvaljujući našim dobrotvorima. Ne primam mesecima platu u Jumku.

Molim se Bogu da me od januara 2012. godine stave na spisak za odlazak na biro rada gde bih provela poslednje dve godine do penzije. Ako to dočekam, mislim na penziju, ponovo ću se roditi. Znam da penzija neće biti veća od 150 evra mesečno, ali to će za nas značiti hleb i opstanak - iskrena je Vesna.

Kaže da se nada će tada moći da poruči mladom donatoru iz Nemačke koji im već godinama šalje svakog meseca 40 evra, a ponekad i više, da tu praksu prekine jer i on ima porodicu i decu. Novčane pošiljke, ako budu stizale kada penzija počne da stiže, neće doživljavati kao pomoć nego poklon. Nada se da će i ona moći bar malom pažnjom da uzvrati - teglom ajvara ili nizom suvih paprika.