Tri priloga utrostručila nadu
Teška sudbina 20-godišnjeg Lazara Petkovića iz Banje Koviljače, obolelog od sarkoma testisa, koji se već punih 16 godina bori sa ovom opakom bolešću, ne ostavlja ravnodušnim ljude dobrog srca.
Govore to nedavno pristigle donacije na kućnu adresu porodice Petković.
Duboko ganuta zlim usudom mladog Lazara, kome je preko potrebno lečenje biohronim terapijama u Moskvi, za koje njegovi roditelji nemaju novca, Anđelka Đurović iz Melburna, učesnica u mnogim akcijama Humanitarnog mosta, uputila je pomoć od 115 evra.
Kontakt adresa
Svi humani zemljaci iz dijaspore koji žele da pomognu porodici Petković i omoguće nastavak lečenja njihovog najstarijeg sina Lazara, obolelog od tumora testisa, mogu stupiti u kontakt sa njima na adresu: Ul. Maršala Tita br. 210, 15.316 Banja Koviljača, Srbija, ili putem telefona na broj: +381 15 818 084 ili mobilni: +381 64 671 27 77 i +381 65 676 83 50. |
Ista osećanja obuzela su i Olgu Aleksić iz Pariza, rodom iz Glibovca kod Smederevske Palanke. U zavičaj je došla pod snažnim utiskom pročitanog apela i iz rodnog mesta poslala Lazaru 11.000 dinara (oko 110 evra).
O ovim lepim gestovima donatorki, naše novinare je obavestila vidno uzbuđena majka Verica:
- Iako sam se ovim divnim damama već u telefonskom razgovoru zahvalila, osećam dužnost da to učinim i posredstvom "Vesti". Podrška nam svima zaista mnogo znači. Još uvek smo pod velikim utiskom svega što se događa u proteklih nedelju dana. Iako smo to silno priželjkivali, ipak smo vrlo iznenađeni odazivom divnih ljudi i njihovom željom da pomognu našem sinu da nastavi lečenje, za koje, nažalost, naša porodica ne može da obezbedi 2.750 evra.
Majka Verica, zajedno sa suprugom Zoranom, pored Lazara, mora da misli i na mlađeg sina 16-godišnjeg Stefana i sedmogodišnju ćerku Jovanu. Njihove mesečne plate, Verice kao kuvarice i Zorana, bravara, nisu dovoljne da se pokriju troškovi lečenja, koje njihovom prvencu život znače.
Saznanje da Lazar, zbog maligne bolesti, od četvrte godine nije imao detinjstvo, da je podvrgavan agresivnim hemioterapijama i operacijama, pri čemu mu je odstranjen jedan testis, bolno je sama po sebi i nije moglo da ne takne srce Anđelke Đurović i Olge Aleksić, pa otud i njihova svesrdna pomoći.
Kada je Lazar oboleo i od hematurije, što je medicinski naziv za pojavu veće količine krvi u urinu, srpski lekari, nažalost, više nisu imali rešenja za njegovu bolest, a život mu je visio o koncu.
Ne odustajući od borbe za spas svog deteta, bračni par Verica i Zoran Petković su tragali za bolnicom gde mu se može pomoći i tako su saznali da na jednoj moskovskoj klinici ovu bolest leče alternativnom medicinom - biohronim terapijama. Međutim, da bi njihov sin uopšte mogao da započne lečenje u Rusiji, bilo je potrebno izdvojiti oko 4.000 evra, ali isto toliko i za svaku narednu terapiju.
Ni to Lazareve roditelje nije pokolebalo. Učinili su ono što su morali, obratili su se za pomoć svim znanim i neznanim ljudima u svom zavičaju. Samo zahvaljujući njihovom razumevanju, Lazar je prošle godine na prve terapije išao na svakih 20 dana, potom na mesec, pa na dva, da bi sada odlazio jednom u tri meseca.
Ponovni odlazak u Rusiju, koji je bio zakazan za septembar, propušten je jer Petkovići nisu imali 2.750 evra. Da ponovo mole za pomoć iste ljude nije imalo smisla jer je kriza u Srbiji sve dublja. Kako ove terapije produžavaju život Lazaru, ali moraju da se obavljaju kontinuirano, to sada i mladi bolesnik i njegovi požrtvovani roditelji oči upiru u čitaoce "Vesti", nadaleko poznate po svojoj humanosti.
Sada, kada su prvi prilozi stigli, udvostručila se njihova nada u zemljake i vera u uspešan ishod terapije.
Obećano - ispunjeno
Ono što je dobrotvorka Mladenka Krsmanović iz Jarebice kod Loznice obećala, to je i ispunila kada je nedavno majci Verici uručila donaciju od 50 evra.
Moramo da se borimo
- Da Lazar nije bolestan, živeli bismo kao i svi drugi ljudi, skromno, ali srećno i zadovoljno. Zato nam veoma teško pada što moramo da molimo za pomoć ljude koje ne poznajemo. Nekako je lakše bilo kada je akcija vođena u našem kraju. Tu nas ljudi poznaju kao kolege, sugrađane, komšije... Zemljaci u dijaspori prvi put čuju za nas. Ali, to je naš sin, a kada je u pitanju život vašeg deteta, onda biste sve učinili, pa i apelovali na one koji teško rade daleko od rodne grude i kojima sigurno nije lako. Lazareva želja za životom i vedrina daju nam podstrek da ne odustajemo od borbe - ispričala je Verica Petković. |
