Kolo sreće se okreće

Petogodišnja Karolina Janićević iz Berevca kod Štrpca, kojoj su pre dve godine ugrađeni kohlearni implantati zbog obostrane gluvoće, izazvane jakim antibioticima, zakoračila je u drugu nedelju prvog od šest godišnjih ciklusa govorne rehabilitacije. Trebalo je da ciklusi budu obavljeni još pre godinu i po dana, i da nije bilo čitalaca "Vesti", koji su za samo nedelju dana obezbedili 600 evra, koliko roditelje tronedeljna terapija u Beogradu košta, Karolina bi i ovaj septembar provela u svom selu i preskočila termin, dok bi roditelji u očaju kršili ruke.

DRUGA NEDELJA REHABILITACIJE: Karolina Janićević sa majkom

Majka Jelena, sa ono malo osvojenog znanja na postoperativnim tretmanima, pokušavala bi da vežba sa ćerkom, kako sve što je naučila ne bi zaboravila, dok bi otac Jadran skrivao svoje oči od ćerke kao da se plaši da će u njenim videti prekor što nije u stanju da joj omogući da prevaziđe hendikep.

Priča o ovoj devojčici sa Kosova, čija budućnost u najbukvalnijem smislu zavisi od 600 evra svakog drugog meseca ili 3.600 evra u godini, duboko je potresla naše čitaoce.

- Pomažemo teško bolesnu decu iako je njihovo izlečenje pod velikim znakom pitanja i tako treba. S druge strane, Karolina je zdrava, operacijom joj je vraćen sluh i sada ostaje samo da nauči da govori i prestane da se ponaša kao gluvonemo dete.

Veliki greh bi bio znati da od vašeg priloga zavisi da li će moći da završi školu, radi, ne oseća se manje vrednom od drugih ljudi - rekao je anonimni donator iz Austrije, takođe rodom sa Kosova, koji je najpre poslao 500 evra, potom 100 i nekoliko paketa i koji je u neprestanoj telefonskoj vezi sa majkom od kada je došla u Beograd, pružajući njoj i devojčici nesebičnu materijalnu u moralnu podršku.

Naravno, čine to i mnogi drugi čitaoci "Vesti". Kada je skupljen novac za septembarsku rehabilitaciju i resocijalizaciju, prilozi su nastavili da stižu, a nisu prestali ni dolaskom Karoline u Beograd. Poslednja i još neuručena donacija stigla je od anonimne donatorke iz Frankfurta.

O njoj ne možemo ništa više da kažemo, ali možemo da je 100 evra poslala slušajući glas srca i tako označila da je prikupljena polovina sredstava i za četvrti tronedeljni ciklus rehabilitacije i resocijalizacije sa eminentnim stručnjacima u Dečjoj kući, osnovanoj pri o ORL Zvezdara, gde je Karolina godinu dana bila na predoperativnim pripremama, potom dva puta i operisana i godinu dana na postoperativnom oporavku, koji je, nažalost, morao da bude prekinut zbog nemogućnosti roditelja da snose troškove boravka u Beogradu, mada su tretmani u ovoj zdravstvenoj ustanovi besplatni.

- Zahvalite se toj divnoj ženi na donaciji... Na govornoj rehabilitaciji svakog dana ostajemo sve duže jer je Karolina toliko zainteresovana da logopedi ne gledaju na sat i radno vreme. I oni nastoje da za ove tri nedelje nadoknadi propušteno i posle pauze uđe u isti program sa decom kojoj je u isto vreme ugrađen implantat - rekla nam je gotovo šapatom Jelena Janušević.

Ova mlada 26-godišnja majka svaki sekund svog života posvećuje ćerki i pažljivo prati logopedske vežbe da bi ih između dva ciklusa sprovodila u kućnim uslovima.

- Toliko sam napeta u želji da sve savladam, istovremeno me duša boli gledajući Karolinu kako se od napora da nešto izgovori sva preznoji, a kada uspe suze mi poteku na oči. Uveče kad legnemo, od umora ne mogu odmah ni da zaspim. Onako bunovna pitam se da li je san ili java da imamo novac za tri pune, a evo sad i pola četvrte rehabilitacije - kaže majka Jelena, prisećajući se februara i jula kada su teškom mukom uspeli da skupe novac i dovedu ćerku u Beograd.

Novaca je bili samo toliko da pokrije nedelju dana, a vremena za stručnjake da ustanove koliko je njihova mala pacijentkinja stagnirala.

Čitoci "Vesti" okrenuli su sudbinu Karoline i ona danas radi u njenu korist.

Nek živi radost

Anonimna donatorka iz Frankfurta poslala je 100 evra i petočlanoj porodici Petković iz Ristovca kod Vranja, koja živi u krajnjem siromaštvu.

Početkom septembra reporteri "Vesti" odneli su im pakete naših čitalaca u kojima je bilo odeće i obuće, ali najviše igračaka namenjenih trogodišnjem Aleksandru i osmogodšnjem Nemanji.

Do tada, u ovom sirotinjskom domu, luksuza zvanog mede, zeke, kamiončići, slagalice nije bilo, pa ne čudi erupcija radosti dečaka.

Ništa manju oduševljeni nisu bili otac Goran i majka Snežana, domska deca, odrasla željna sitnica koje detinjstvo čine lepim. Radovao se i deda Vukadin što je život milostiviji prema njegovom sinu Goranu nego što je prema njemu bio, te on od svoje dece ne mora da razdvaja, a prihvatio je i njega i starog i nemoćnog.

A da bi u ovoj kući i dalje bilo više radosti nego brige, da bi deca bila sita i obučena, doprinos je dala i naša čitateljka iz Frankfurta.

OSVOJILI ZEMLJAKE: Aleksandar i Nemanja Petković

Dogovori o primopredaji

Kako Karolina Janićević najveći deo dana provodi na vežbama, a postoji mogućnost da ih pohađa u obe smene, što bi značilo od ujutru do uveče sa kraćom pauzom, to će majka Jelena odrediti dan i vreme kada će se izvršiti primopredaja donacije. Moguće da do tada stigne još neka i pokrije u celosti i četvrti ciklus rehabilitacije i resocijalizacije.

Kod Petkovića u Ristovcu kuća nikad nije zaključana. Zato će reporteri "Vesti" narednih dana krenuti put ovog sela i uručiti donaciju iz Frankfurta. Malenog Aleksandra, majku Snežanu i dedu Vukadina sigurno će naći. Jedino otac Goran možda ostane u pekari da odradi i dnevnu smenu i Nemanja bude u školi, pa ih ne zateknemo na okupu, kad su najsrećniji.