Želi da živi i bude sasvim zdrav

Pročitavši priču o zlehudoj sudbini 20-godišnjeg Lazara Petkovića iz Banje Koviljače obolelog od rabdomiosarkoma testisa, kome je preko potrebno lečenje u Moskvi za koje njegovi roditelji nemaju novca, mnogi plemeniti čitaoci "Vesti" nisu mogli da ostanu ravnodušni.

BORBA ZA GOLI OPSTANAK PUNIH 16 GODINA: Lazar Petković sa mlađom sestrom Jovanom

O tome najbolje govore brojni telefonski pozivi upućeni njegovoj majci Verici i najave pomoći naših čitalaca.

Ljiljana Marinković iz Minhena prva se javila porodici Petković nakon objavljenog apela i tom prilikom rekla nesrećnoj majci da će narednih dana poslati novčanu pomoć direktno na njihovu kućnu adresu.

Pored ove žene dobrog srca sa željom da pomogne Lazaru, javila se njena imenjakinja, Ljiljana Bojanić, takođe iz Nemačke najavivši svoju pomoć.

Usledio je potom i poziv Mladenke iz okoline Loznice sa kojom majka Verica Petković treba da se susretne za par dana u Loznici kako bi joj novčanu pomoć lično uručila.

- Moram priznati da sam veoma iznenađena odazivom ovih divnih dama kao i brzinom, jer su nam se javile istog dana kada se na stranici Humanitarnog mosta našla priča o našem sinu i njegovoj borbi za goli život.

Ovom prilikom želim da im se unapred zahvalim na razumevanju kao i samoj želji da pomognu mom sinu da nastavi lečenje biohronim terapijama. Njihove reči podrške mi takođe mnogo znače i ulivaju nadu da će moj sin pobediti opaku bolest koja mu ne da mira već punih 16 godina - rekla je u dahu 41-godišnja majka Verica zaposlena kao kuvarica u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju.

Ono što ove žene dobrog srca iz Nemačke i Srbije nije moglo da ostavi ravnodušnim jeste pre svega samo saznanje da se Lazar toliko dugo bori sa karcinomom testisa da zbog toga nije imao detinjstvo, a i da je mladost za njega još uvek veoma teška.

Podvrgavan je agresivnim hemioterapijama, operacijama kako bi maligni tumor bio u potpunosti odstranjen zbog čega mu je odstranjen jedan testis. Morao je da se navikne i na odgovarajuću protezu, zamenu za amputirani organ. Nažalost, kasnije je došlo do uporne hematurije, tačnije pojave veće količine krvi u urinu za koju srpski lekari nisu imali nikakvog rešenja.

Bračni par Verica i Zoran Petković iscrpljeni golemom borbom za spas svog sina, ipak su smogli snage da nastave da traže lek. Razmatrajući sve mogućnosti i raspitujući se ko bi mogao da mu pomogne, saznali su da na jednoj moskovskoj klinici postoji nada da alternativnom medicinom, tačnije biohronim terapijama, Lazaru bude bolje.

Međutim, da bi njihov sin uopšte mogao da započne lečenje u Rusiji, bilo je potrebno izdvojiti oko 4.000 evra. I tako za svaku narednu terapiju, što je bila pregolema suma za njihovu porodicu. Upravo zbog toga su morali da se za pomoć obrate svim znanim i neznanim ljudima.

Samo zahvaljujući nadljudskim naporima i dobrom voljom sunarodnika i sugrađana, Lazar je na terapije u početku išao na svakih dvadeset dana, potom na mesec, pa na dva, da bi sada odlazio jednom na tri meseca. Kako više nisu imali na čija vrata da pokucaju, morali su da se obrate plemenitim čitaocima "Vesti".

- Nažalost, kako se Lazaru primakao ponovni odlazak u Rusiju, sami nikako nismo mogli da obezbedimo 2.750 evra koliko mu je potrebno za naredni odlazak na terapiju. Zato smo ovu zakazanu za septembar morali da odložimo, što inače nikako ne bismo smeli. Istina je ta da ove terapije njemu život produžavaju i ukoliko se ne budu obavljale kontinuirano, to može i fatalno da se završi.

Strahujemo od toga i baš zato smo odlučili da se za pomoć obratimo humanim zemljacima u dijaspori, što nam ni malo lako nije palo, ali nažalost nismo imali više kud - ispričala je majka Verica, koja zajedno sa suprugom Zoranom pored Lazara mora da misli i na mlađeg sina 16-godišnjeg Stefana i sedmogodišnju ćerku Jovanu.

Mesečne plate, Verice kao kuvarice i supruga Zorana, bravara, nikako nisu dovoljne da bi se pokrili troškovi lečenja koje njihovom sinu život znače.