Da želje leče, Nikolaj bi bio zdravo dete

Pre punih pet meseci gospodin Vili Erps iz Berlina iznenadio je roditelje troipogodišnjeg Nikolaja Milenkovića iz Lapova, rođenog sa spinom bifidom, jer je za svoj jubilarni 60. rođendan goste zamolio da, umesto poklona, uplate novac za ovog mališana.

STAO NA NOGE: Nikolaj sa majkom i ocem

Iznenađenje je što su se sve zvanice odazvale pozivu i sa istim žarom i željom davali priloge da se spase jedno srpsko dete, lečenjem u Nemačkoj. Bila je to do tada najveća pojedinačna donacija, 1.600 evra, za malenog Nikolaja.

Usledile su potom i nove donacije i nova iznenađenja ovog nemačkog humaniste.
Pre neki dan, međutim, Milenkovići su priredili iznenađenje Viliju Erpsu, isto toliko prijatno kao ona što ih je on njima priređivao. Gospodin Erps je, kao što smo već pisali, slavista po struci, studirao je sedamdesetih godina u Beogradu i strastveni je ljubitelj balkanske kulture i naše izvorne narodne i starogradske muzike.

Rado čita "Vesti", pa je tako saznao i za Nikolaja. Ideja o donatorstvu se rodila spontano, baš kao i želja da nakon dugo godina dođe u Beograd da bi prošetao stazama svoje mladosti, osetio duh grada koji ga je nekada davno očarao.
Tokom užitka u čarima srpske prestonice izdvojio je vreme da dođe do našeg Dopisništva, ne sluteći da to neće biti samo susret sa novinarima Humanitarnog mosta.

I dok se razgovaralo o Beogradu nekad i sad, ali o Nikolaju najviše, on se pojavio na vratima sa majkom Monikom i ocem Bojanom. Ova malena porodica, ustreptala od uzbuđenja, uputila se pravo ka svom dobročinitelju iz Nemačke.

Šta je u tom času prolazilo kroz glavu gospodina Erpsa ne možemo da znamo, ali napisaćemo ono što smo videli. U trenutku je nemo gledao u mladi bračni par koji je u naručju držao svog ljupkog sinčića, a onda se hitro digao sa stolice i sve troje ih rukama obgrlio i poljupcina pozdravio. Zaiskrile su i suze u očima od bujice emocija, jer se ne sreću često ljudi koji postanu bliski posredstvom novinskih tekstova i fotografija.

Posle ovakvog susreta, jasno je da su reči tekle kao reka. Naravno, sve oči bile su uprte u Nikolaja, glavnu zvezdu i ove priče. Uživao je u pažnji koju je imao i pokazao svoje uvek dobro raspoloženje, spremnost za fotografisanje, za razgovor, raznolikost svojih interesovanja, kao i radost što je u društvu čoveka koji mu je pomogao, jer iako tako mali, sve razume, zna i oseća. Na radost svih prisutnih, demonstirao je i kako uprkos bolesti, može da stoji na nogicama i hoda, istina držeći se ovlaš za ruke roditelja. A kada je razgovor odraslih postao preozbiljan za njegove uši, skoncentrisao se na igru svojim omiljenim automobilićem.

DOBROTOVOR I ŠTIĆENICI: Vili Erps sa porodicom Milenković

 

Monika i Bojan, bilo je jasno od dolaska, goreli su od nestrpljena da svom donatoru saopšte nešto više od zahvalnosti i radosti što su ga upoznali. Bila je to predivna vest, stara manje od 24 sata. Donaciju vrednu 1.570 evra, koju je autobusom poslao naš čitalac Boško zajedno sa društvom iz Roterdama, dočekao je Bojan. Vili Erps je tu vest primio sa oduševljenjem i podelio radost sa svojim štićenicima, iskreno i ushićeno baš kao što bi to učinio sa rođenom decom.

- Ovo je zaista više nego prijatno iznenađenje. Nisam očekivao susret sa Milenkovićima... - rekao je Vili Erps i pažljivo posmatrajući dečaka dodao: - Žao mi je što Nikolaj neće doći na lečenje u moju zemlji. Ali, od toga je svakako važnije da se akcija privela kraju i da će on otići na operaciju.

Nikolajevi roditelji bili su takođe pod velikim utiskom svega što se za samo nekoliko sati izdešavalo.

- Kada ste nam javili da gospodin Vili dolazi, pojurili smo iz Lapova najbrže što smo mogli. Bojan je tražio od šefa da ga ranije pusti. Nismo mogli da propustimo priliku da lično upoznamo čoveka koji je pomogao da naš sinčić dobije šansu da jednog dana bude sposoban za samostalan život. I nama je bilo žao, čak i traumatično što Nikolaj neće biti podvrgnut hirurškom zahvatu u Diseldorfu nego u Beču. Sva potrebna medicinska dokumenta su prosleđena iz Nemačke u Austriju, a cena transplantacije matičnih ćelija iznosi 16.000 evra. Zahvaljujući pomoći Boška i njegovog prijatelja iz Roterdama, taj gorki osećaj je ublažen. Ostalo je da se obezbedi oko 1.500 evra do sredine oktobra kada bi Nikolaj trebalo da otputuje u Beč. Koliko nam to donosi mira, ne možemo rečima opisati. Kad je počela akcija Humanitarnog mosta, činilo mi se da se nikad neće završiti. Da sam znala da će toliko plemenitih ljudi imati razumevanja za našu nevolju, proteklih meseci ne bih bila tako napeta ... - govorila je majka Monika.

Rastanak prijatelja nikad nije prijatan, pa tako ni ovaj. Odlazeći, Milenkovići su izrazili nadu da će se ponovo videti u lepšim okolnostima, kada Nikolaj bude mogao sam da potrči u susret Viliju Erpsu i pokaže svu snagu detinje ljubavi i zahvalnosti.